СРБСКА АКЦИЈА

СРБСКА НАДМОЋ

2012-01-28T10:23:00.000-08:00

Савиндан 2012, остаће запамћен као дан величанственог тријумфа србског спорта. Неко ће сигурно рећи како спорт представља небитно замајавање у односу на сурове животне тешкоће данашњице, и да као такав има штетну улогу скретања пажње са битнијих тема у друштву. Међутим узрок свеукупне кризе наше нације, има превасходно духовни корен и стога као лек потребно нам је и одушевљење у циљу снажења животне радости и обнове националног самопоштовања. Дакле, као народу, насушно су нам потребне победе, па макар и у спорту. Јер управо такви невероватни успеси на европском и светском нивоу у разним популарним спортовима, указују нам да вредимо као народ, и да актуелно болесно политичко стање нације није наше природно стање. Србска спортска надмоћ сведочи и да иако релативно мали по броју, Срби јесу квалитетан сој који плени снагом, лепотом, брзином и памећу, сој најбољи у окружењу и један од најбољих у Европи и свету. Ту истину наш народ осећа управо у оваквим тренуцима, те се поносно радује великим успесима. С правом, највише се радује победама над суседном геноцидном државом, која је на таласу србофобије Ватикана, НАТО и ЕУ окупирала Републику Србску Крајину, протеравши и побивши крајишке Србе по рецепту геноцидне традиције Јасеновца и осталих стратишта. Наше учестале спортске победе над злочиначком хрватском државом, саме по себи неће нам ослободити Крајину, али оне јесу огледало реалне надмоћи србског народа над искомлексираним усташким накотом. Нека та чињеница натера усташке злотворе да се замисле шта ће се десити када више не буде НАТО пакта и распадајуће ЕУ да их штите од праведног србског гнева, који ће је једнога дана васкрснути, ударити као гром и у ослободилачком и национал-револуционарном налету одјекнути од Охрида до Крајине - Душанове царевине! Слава Србији, живела србска надмоћ!

СВЕTOСАВСКИ ЗАКОН НАРОДНОГ БИЋА

2012-01-26T17:02:00.000-08:00

Као Брозовим комунистима некада, тако је и данас актуелним србофобима јасно да је утемељење србске националне идеје управо наслеђе Светог Саве и његовог бесмртног дела. Како би помирили популизам и сопствену идеолошку наказност, културолошки жреци актуелне псеудоелите у Србији, упорно настоје да светосавски идеал разводне и криво га представе, када већ не могу да га сасвим истисну из душе србског народа. А не могу, јер Свети Сава је србски архетип, србско национално и националистичко оваплоћење. „Вучји светац, вучјег народа“, богоугодни Србин који, живећи вечно, заступа свој род пред престолом Творца. Он је усмеритељ србске културе и утемељивач народне цркве.

Србска Акција, као организација са светосавским идеолошким упориштем, непомирљиви је противник секуларизацији и маргинализацији Савиндана, као и свим покушајима кривотворења Савиног лика и дела, а нарочито настојањима антисрбског режима да лик и дело Светог Саве укалупи у сопствене антинационалне политичке форме.

Као супротност наведеном стоји само Савино дело, као и мноштво подвига, беседа и списа србских великана инспирисаних Светосављем. На крају, стоји и сам србски народ, који је више пута васкрсавао из мртвих, побеђивао зло у себи и другима, носећи Савин лик у срцу и души.

Овом приликом, цитираћемо мисао једног од најдоследнијих светосаваца из протеклог века, Димитрија Љотића, који је у тмурним временима Другог светског рата, указивао измученом и много пута обманутом србском народу да је одступништво од Христа и Светог Саве кључни узрок свакој народној недаћи. А светосавски идеал, као Хришћанство србског стила и искуства, подразумева дивну симбиозу и прожимање хришћанског духа и србског идентитета. У духу те истине, Љотић је беседио:

„Славан је Свети Сава у народу, зато што је потпуно у животу испунио свој дуг према нацији, учио се према закону бића србског народа. Иако нема књиге о закону бића нашег народа, његов лик оваплоћује, отеловљава тај закон у потпуности.

Свети Сава је с једне стране био националиста, с друге православац. У повељи манастиру Хиландару, која је дело његових руку, у једном од најстаријих наших споменика стоји: «У почетку створи Бог небо и земљу и народе разне на њој и сваком народу даде устав по природи његовој». Ако говоримо о национализму као облику живота тела и крви, онда су то речи Светог Саве који је први формулисао закон национализма.

Узмимо историју и своју и општу. Често се не износи истина, него је фалсификована. Једна од неистина јесте да је француска револуција донела национализам. Ево писменог документа да је Свети Сава 1197. године писао основни закон национализма. Није дакле француска револуција донела закон национализма, него је он био везан за бића и појам сваке нације и когод је улазио у основе нити бића свога народа, налазио је прави смисао национализма.

Свети Сава је био хришћанин и православац. Национализам и Хришћнство су учинили од плодоносног живота Светог Саве оно што га је направило изузетним, изузетном појавом. Он је везао не само закон тела и крви – национализам – већ и закон живота духа – Хришћанство – и интезивно и свестрано и једно и друго до краја проживео. Ако проучавамо његов живот, онда видимо да је био националиста у најдубљем а с друге стране хришћанин у најузвишенијем смислу тих речи.“

Тако је беседио „политичар са крстом“, како је Димитрија Љотића назвао Свети Николај Србски, највећи Србин после Светог Саве – по речима Светог Јустина Ћелијског, још једног дива светосавског духовног идеала. Постојање у роду србском таквих људи, сведочи да нам Бог и даље даје светионике Истине, да нам даје снагу и да се сходно томе вреди борити. Послушајмо учитеље Србске идеје, следимо њихов пут и презримо беспућа антисрбских манипулатора!

Нека би дао Бог, молитвама Светог оца нашег Саве, да народ србски устане, покаје се, усправи и поново засија старим сјајем, ослободи своје отачаство и устроји га по светосавској мери!

МОЛИТВА ЗА СРБЕ НА СЕВЕРУ КОСОВА

2012-01-19T03:06:00.000-08:00

СМИСАО ПРАЗНОВАЊА СРБСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ

2012-01-13T08:59:00.000-08:00

Као што је православним Србима познато (или би макар требало да буде), празновање Нове године по грегоријанском календару, које је од стране комунистичке власти силом наметано од 1945. године, нема никакве везе са србском традицијом. За разлику од прослављања грегоријанске, „швапске“ Нове године (како је назваше наши стари), празновање исте по јулијанском календару јесте обичај који се пре неколико векова појавио код наших предака, и као такав усталио у народу, поставши елементом србске културе, са популарним народним називом – Србска Нова година.

Историја

Ипак, истине ради, треба рећи да ни празновање Србске Нове године нема везе са дубоком традицијом србског народа. Наиме, старо-римско рачунање нове године од 01. јануара, као и обичај празновања њеног почетка, хришћанска Европа најпре је одбацила, а потом га обновила у шеснаестом веку (на Западу, уз увођење новог грегоријанског календара) односно осамнаестом веку (на православном Истоку, где је задржан јулијански календар). По православно-црквеном рачунању времена, нова година се обележавала најпре од 1. марта (као месеца у коме је створен свет), а од позног средњег века од 1. септембра (почетак богослужбеног циклуса). До осамнаестог века, у читавом православном свету и нова година је почињала (иако се није прослављала) овог датума. Руски цар Петар I, који је Русију хтео да преуреди по западњачком образцу, уводи 1700-те године, тачније преузима са Запада, 1. јануар као почетак нове године (али наравно, за разлику од Запада, по јулијанском календару), а под утицајем Русије то чине и други православни народи. Ипак православни народи тек постепено почињу да празнују сам дан почетка нове године.

Чувар србског имена

Код Срба, ово празновање (наравно по јулијанском календару) почиње најпре међу Војвођанима, али не као подражавање римокатоличкој већини у аустријској држави која је увелико празновала 1. јануар (по грегоријанском календару), већ управо као реакција на покушаје десрбизације и унијаћења србског народа у аустријској империји. Дакле, прослављање Нове године (по јулијанском календару) код Срба, у свом појавном облику имало је смисао испољавања припадности Србству и Православљу, а такав смисао имало је свакако и у време богоборног и антисрбског титоистичког режима, када се празновање Србске Нове године сматрало дисидентским и реакционарним чином.

Империјално наслеђе

Хеленски атроном из Александрије – Сосиген, по налогу Гаја Јулија Цезара, израдио је 46. године пре рођења Христовог нови календар, касније назван – јулијански (по Цезару). С обзиром да је реч о календару који, за разлику од папског и осталих актуелних светских календара, датира из староримског периода, он нас на мистичан начин упућује на наше цивилизацијско империјално наслеђе древне Византије и Старог Рима.

(Не)тачност календара

Аргументација по којој требамо прихватити грегоријански или Миланковићев календар, јер су новији и тачнији, није умесна са православног и традицијског становишта, јер апсолутно тачан календар не постоји, нити може постојати, а нашим прецима и нашим светитељима није ни најмање сметала „нетачност“ јулијанског календара. Уосталом, сам календар као одређивање етапа за бележење протока времена у односу на космичке циклусе, сасвим је релативна ствар, и поштовање једног или другог календара не треба толико везивати за научно, колико за културолошко питање. Наиме, иако само по себи питање календара није црквено, већ космичко, астрономско и математичко, оно је кроз историју добило карактер цивилизацијског и духовног обележја, јер и сам покушај да се нови календар наметне Србској Православној Цркви, има симболички и психолошки чин дубљег духовног и политичког позападњачења данашњих генерација Срба.

Треба рећи да би прихватање календара нашег великог научника Милутина Миланковића, (који је тачнији и од јулијанског и од грегоријанског календара), било фактички исто што и прихватање грегоријанског календара, с обзиром да се у дугом временском периоду (све до 2800-те године), Миланковићев календар поклапа са грегоријанским.

Верност Православљу

Данас, иако много Срба овај датум (01. јануар по јулијанском календару) третира пре свега као још један повод за (углавном неумесну) прославу и журку, празновање Србске Нове године, макар стихијски и фактички има у данашњем времену смисао изражавања привржености нашем православном јулијанском календару, по коме прослављамо Христове и Богородичине празнике, као и све светитеље Цркве. Такође, овај календар био је и остао на мети свих антисрба, изрода и вукова у јагњећој кожи, који би да србски народ и србску Цркву „европеизују“ и поунијате, не би ли постала довољно приготовљена за новодобске антихришћанске интеграције. Управо у таквим разлозима, и нарочито у отпору свима који кидишу на наше сопство и наше Православље, требамо проналазити смисао празновања Србске Нове године, као празника који указује на духовни и цивилизацијски идентитет наших старих, јер под духовним и културним окриљем тог идентитета налази се духовна сила која нас једина може препородити.

СРБСКА - 20 ГОДИНА ПОНОСА

2012-01-09T04:51:00.000-08:00

20 ГОДИНА БАСТИОН СИ СРБСТВА –

СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН РЕПУБЛИКО СРБСКА!

КРАЧУН

2012-01-06T17:39:00.000-08:00

Сред северне шуме, на бдењу сунцостаја,

Зби се збор мудраца свег словенског краја.

Остарелог жреца, знаног по врлини,

Слушаше народ, пришедши планини.

Ал беседа ова, другачије звучи,

Надахнут свише, старац народ учи.

Док храстове гране ватри приносаше,

Велесови жреци, старца упиташе:

Ој старче мудри, не творио злобу,

Кажи зашто збориш о једноме Богу?

С погледом у небо, и споменом веде,

Старац прозбори, држећ власи седе:

Саздатељ је добра, и нашега рода,

Он је Творац, земље и небеског свода.

Сварга не раздели се, кажу старе књиге,

Мноштво ком се клањамо, потоње су вериге.

Вериге од наноса свих времена мутних,

Каљуге, што долази испред дана судњих.

Што кроз време мењају се, и каљају знање,

О смислу, и спомену на људско постање.

Он светлошћу истине, обасјаће груду,

Душа је саздана за вечиту судбу.

Постаће човеком, и чинит чуда многа,

Жртвом крсном сатреће, царство Црнобога.

Помазаником ће доћи, да прођу гатарства,

Јер љубав и жртва, наслеђују Царства.

У утроби Деве чисте, зачеће се Он,

Лице Бога истиног, ког стари зваху Род.

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

ГОДИШЊИЦА ВЕЛИКОГ ЗЛОЧИНА

2012-01-06T15:23:00.000-08:00

На дан рођења Богомладенца Исуса Христа, пре тачно седам деценија, муслиманске усташе предвођене својом хрватском браћом по србофобији, на најзверскији начин су побиле готово све становнике села Придворица недалеко од Гацка. Масовни покољ преживело је једино неколико дечака који су као положајници кренули пут суседних села. За почињени злочин нико за време комунистичке Југославије није одговарао, а широј јавности је постао познат као инспирација за роман „Нож“ Вука Драшковића.

ДЕМОКРАТСКИ РЕЖИМ ПРОТИВ СРБСКЕ СИРОТИЊЕ

2012-01-02T11:28:00.000-08:00

СРБСКИ ЕП ОД САДА И У ЕНГЛЕСКОМ ПРЕВОДУ

2011-12-31T10:13:00.000-08:00

Истакнути енглески слависта Џефри Лок саставио је двојезичну антологију србских епских народних песама, које је сам одабрао и превео. Антологија почиње стиховима песме „Женидба Душанова“: Кад се жени србски цар Стјепане...

Ова србско-енглеска антологија изабраних јуначких песама, читаоцима широм света омогућава да се упознају са оним делом србске народне књижевности коју светски познаваоци сматрају правим богатством. Џефри Лок је изабрао песме отпора, од првог јунаштва до песме о смрти Марка Краљевића, у настојању да србске великане представи свету.
Лок дели мишљење стручњака да србска епска поезија богатством тема, стилом и изражајношћу заузима светски врх у тој врсти стваралаштва.

Када читалац пожели да сазна више о јунацима песама, владарима и описаним местима, у другом делу књиге наћи ће објашњења илустрована репродукцијама слика Ђуре Јакшића, Паје Јовановића, Уроша Предића и других уметника. Ова антологија, на тај начин, поред књижевне вредности представља и значајан приручник о дугом периоду наше историје који се, мерен епском позијом, протеже од „Женидбе Душанове“ до „Почетка буне против дахија“.

О МАЈЧИНСТВУ

2011-12-28T04:46:00.000-08:00

Мајчинство није само улога, коју жена мање-више успјешно игра током свог живота, већ однос који значи остварење како ње саме тако и новог бића, које кроз њу од тренутка рођења почиње да поима свијет око себе и стиче прве представе о постојању другог. Лице мајке од тог првог тренутка постаје лице у коме се дијете огледа, и ако бисмо представљали портрет једне личности присуство оца била би позадина и постава, а присуство мајке даје она многобројна освјетљења и сјенке, оне најфиније потезе четкицом који лику дају трајни израз кроз који можемо сагледати љепоту човјекове душе.

Када у својој посланици говори о Светој Тајни Брака, Свети Aпостол Петар, обраћајући се жени, каже да је „украс жене у непропадљивости кроткога и тихога духа, што је пред Богом драгоцјено“ (1Петр. 3,4). Мајка је она животна тишина која даје сигурност ријечима, мислима и осјећањима. Она је у животу своје породице извор саборности и она која конституише заједницу, будући да као квочка пилиће све око себе и у себи окупља, пригрљује и сабира. Овом својом особином она даје основне смјернице ка цјеловитости дјететовог бића.

Икона Божије љубави према човјеку на овом свијету је мајчинска љубав. Она не тражи своје, она живи жртву и њој се радује, у потпуности је окренута дјетету које воли сараспињући се његовим страдањима и дубоко доживљавајући његове радости. Штавише, њена љубав иде до самозаборава: Свети Максим Исповједник дао је диван примјер мајчинске љубави, рекавши да мајка чије се дијете дави инстиктивно скаче у воду да би га спасла, не мислећи притом ни једног тренутка да ли је вода хладна, па чак ни да ли она сама зна да плива. То је љубав која не познаје себичност, љубав која је у цјелости живљење за другога. У само биће жене усађено је то и такво настројење, па чак и онда када није мајка у физичком смислу, она би у себи требало да гаји то што је мајчинско: да буде она која бди и стрепи, она која грли и пружа утјеху, она која прашта и њежно воли, она која прати и подржава. За разлику од бесловесних животиња које тугују кратко а потом настављају живот, на мајци губитак чеда оставља неизбрисив траг.

Осјећајући и живећи ову љубав, дјеца у присуству мајке показују сву своју личност. Нигдје и никада као у њеном присуству, дијете није слободно да буде оно што заправо јесте. Будући да су све маске и игре претварања израз свјесне или несвјесне потребе да се буде вољен и прихваћен са једне стране или страха да се не буде одбачен са друге, у присуству мајке, чија љубав никада и ничим не бива доведена у питање, те маске падају. Будући крв од њене крви и месо од њеног меса, дијете – било да је још увијек дијете или већ одрастао човјек – живи и бива оживљавано управо непорецивим идентитетом те љубави.

Мајка воли без резерве. Љубав према дјетету је њен начин постојања. Она прашта без остатка – све друго, за њу би била издаја. Најскривеније туге дјетета, чак и наговјештаји тих туга у њој буде немир – осјећа их срцем које је неповратно дала на дар. Мајка воли до краја слободно: слободна од себе, том и таквом љубављу она ослобађа и оне које воли.

Цркву Христову која и сама пројављује све ове особине с правом називамо Мајком. Она својим присуством штити и храни, и под своје окриље прима све оне који јој притичу и све гледа као дјецу. Као што Црква, која је Сами Христос, својим Тијелом и Крвљу храни своју дјецу, тако и мајка дојећи дијете на својим грудима, у ствари храни га својим тијелом и крвљу. Јер, у том бијелом млијеку мајчином су и тијело и крв њена. То је велика и неизрецива тајна љубави која је јемство са обје стране: љубав уноси мајку у дијете и љубав уноси дијете у мајку. Веза са мајком несумњиво је једна од најдубљих које човјек остварује у своме земном животу, и она трајно, превазилазећи границе времена и простора, па чак и границе живота и смрти, повезује два бића кроз осјећај јединства. Мајка познаје дијете као што познаје себе саму: свој дах, своју мисао, свој глас, свој очињи вид.

Мајка би требало да буде наш пут ка оцу – по угледу на Мајку Цркву без које нема ни нашег усиновљења Оцу Небескоме. Она је та која у дјеци изграђује и чува ауторитет оца, на коме породица почива. Знајући да су наши односи на земљи слика једне више, духовне стварности, Свети Оци су о породици говорили као о икони Цркве.

Узор материнства свакој жени требало би да буде сама Пресвета Богородица, чија је личност најузвишенија похвала и славослов материнству. Ово је посебно важно да би се на прави начин схватила очигледна повезаност материнства са материјалним свијетом. У саму природу материнског односа усађена је брига за умножавање, растење, јачање и тјелесно очување дјетета, но ова брига је у лику Пресвете Богородице вјером осмишљена, облагодаћена и преображена. У Њој и са Њом, она постаје то што би и требала бити: радосна и радостотворна брига за освећење и преображење тијела и материје уопште, тј. брига за обновљење и преосмишљење живота из смртног у бесмртан, из временог у ванвремен. Дјевојка која своје дјевичанство чува и посвећује Богу кроз монашки позив, постаје, према Aпостоловој ријечи, свештени сасуд Божије благодати. Но, и жена у браку узима на себе једно свештено звање, јер кроз материнство она обавља велику и свету службу старања о дјеци и њиховог васпитања у духу вјере и Предања Цркве. Мајке Светих биле су и саме свете, и неријетко су управо оне својим примјером биле њихов узор и надахнуће. Као први и најважнији учитељ свога дјетета, мајка постаје и остаје нераскидива спона са свијетом који га окружује, надасве благословом Свесвете Тројице Која кроз њу благосиља сваког новорођеног на земљи. Јер кад год се роди нови човјек на земљи, Бог исповиједа своју вјеру у човјека. Но за то му је потребно оно ДA мајчинско, њена воља жеља за рађањем, налик на оно ДA Богородичино.

Мајка воли на начин који је образац вољења и икона оне чудесне љубави пред којом пада логика историјског свијета, љубави која воли не тражећи своје. Као кад птица пјева радосно због изобиља радости у себи, не зато што јој је то потребно, него што својим пјевањем жели да усрећи друге, да све око ње буде радост. Ми често о љубави говоримо, заклињемо се и мислимо да знамо шта је љубав, али ако је само на тренутак упоредимо са мајчинском љубављу видјећемо како је често наша љубав пуко самопотврђивање и самозадовољно вјешто прикривено самољубље.

Најљепше и најтоплије ријечи на сваком језику, најтананији и најдубљи покрети једног срца упућени су мајци. Она је милост и нада, благост и топлина, утјеха и прибјежиште, радост и праштање. У тренуцима најтежег страдања, срце зна за само два вапаја: „Боже мој“, и: „Мајчице моја“. Зато је мајчинство неизрециви дар милости и љубави Божије, а свака је жена позвана да на дар одговори уздарјем, то јест рађањем, васпитањем и подизањем дјетета у љубави и њежности материнског бића.

Епископ захумско-херцеговачки

Григорије

ПРАВО ЛИЦЕ „АНТИФАШИЗМА“

2011-12-25T10:08:00.000-08:00

Упознајте карактер, идеологију и животни стил људи који непосредно учествују у узурпацији новосадске касарне „Др Арчибалд Рајс“. Кријући се иза „невладиних“ организација и „културних пројеката“, овако се они заправо боре за младе и културу у Новом Саду. Погледајте овај видео и схватићете са каквим циљем отимају народну имовину, понижавајући Војску и државу, али и житеље Новог Сада.

ЧЕСТИТКЕ ШАМПИОНУ!

2011-12-24T15:58:00.000-08:00

Наш најбољи боксер, носилац титуле шампиона Европе у верзији WBO, Ненад Боровчанин, одбранио је титулу савладавши у петак, 23. децембра, изазивача, Немца Ларса Бухолца. Честитке шампиону!

ВОДИЧ ЗА МЛАДЕ НАЦИОНАЛИСТЕ

2011-12-22T16:15:00.000-08:00

РАСНА ВЕРНОСТ

2011-12-19T09:31:00.000-08:00

„Раса јекамен темељац на коме почива равнотежа нације. Она представља оно што јенајстабилније у животу једнога народа. Када се интерес расе код једног народапотпуно стави на место нагона индивидуалног одржања, тада отпор овог народапрема својим нападачима постаје бесконачан…“

ГенералЖивко Павловић

МИЛОШ ЋИРКОВИЋ – НОВИ ОБИЛИЋ

2011-12-18T05:49:00.000-08:00

... Дознајемоод Италијана и ово: У селу, у своме дому остао је сам Милош Ћирковић, шумар одсвојих 38 година, у рату водич србских специјалаца, који је одлично познаваосвако дрво, сваки крш. Остао да брани село. Шаљем оца Радомира Никчевића саједним младићем из куће Стошића да га поздрави и замоли у моје име да пређе санама у Патријаршију. Отац Радомир га затиче наоружаног и обученог у војничкууниформу. Не жели да је скине. Једини србски војник у униформи на Косову иМетохији послије повлачења јуна 1999. Отац Радомир му преноси поздрав и поруку.Моли га, куми Богом, убеђује упорно да крене са нама. Моли га и млади Стошић. Аон ће, неземаљски одлучан и земаљски опор: „Ти ћути, да те не убијем! Срам васбило, сви сте ви издали!... Идите, ја остајем!...“

Последњибранич Цркве и народа у овом погрому, спреман да погине „за краља и отачаство“,прича нам отац Радомир, по повратку.

„Сваму је кућа изрешетана. Он забарикадиран у мртвом бетонском углу приземља, сагомилом муниције унаоколо. Ријешен да брани свој кућни праг до смрти. Захваљујена бризи и поздраву, али одлучно одбија да напусти свој дом, одрешитопрекидајући свако даље наговарање…“ Потресен одлучношћу усамљеног ратника, отацРадомир га на растанку благосиља на последњи подвиг ријечима: „Добар си диоизабрао, Милоше срца обилићевског! Бог те благословио на добар подвиг, МилошеЋирковићу!...“

Чулосе још раније да је око 26. а по некима 20. јуна, од шиптарских зулумћаравјероватно рањен, савладан и уграбљен Милош Ћирковић. Тврде да је 22. јунатребало да напуни 38 година. Посјетисмо и његову кућу у Белом пољу. Нађосмо јеспаљену. Зјапи и дими рупа од старог подрума. Новији предњи дио куће бетонскиграђен стоји без крова. Тамо гдје је била кухиња, нађосмо мецима, бомбама ипожарима потпуно неоштећену славску икону Милошеву, Светог Алимпија Столпника,Свето Писмо, неколико породичних слика и других предмета, међу којима игусларску касету о смрти косовског витеза Јована Милачића (полицајац погинуо уселу Преказе), као и неколико видеокасета. Изнад предњег угла куће у коме је био забарикадиран, на спрату нађосмоу ћошку – спаљени костур, још увијек се димио. Прва мисао нам бјеше да јеМилошев. Но, преврнувши га штапом, видјесмо по лобањи да се ради о спаљенојовци. Побјегла, сирота, да се спасе! Нађосмо и Милошев молитвеник, црквенекњиге. Све ово потврди да је заиста био човјек побожан, како су нам рекли…

Испред куће многоиспаљених чаура. Од Милоша ни трага ни гласа. Веле да је у својој јуначкој одбрани убио више од 18 терориста који суга држали под опсадом и јуришали на њега даноноћно. У каналу испредМилошеве куће отац Миљко и Раде Павловић, који су му доносили храну, избројалису дванаест убијених арнаутских терориста, а пред школом су нађена два запаљенаблиндирана возила која су са посадом изгорела.

Откадасу у његовој спаваћој соби двојица Шиптара покушала да га усред ноћиликвидирају, али је од његове пушке један погинуо, док је други утекао, Милош,будући стално под оружјем и у униформи, готово да више није спавао. Данепријатељ никада не би био сигурн гдје је, стално је мијењао мјесто и прелазиоиз куће у кућу напуштеног села, накрцану оружјем и муницијом одбјегле војске…

ОтацМиљко и Раде Павловић односили су му храну, остављајући је час у новој, час устарој кући, како је Милош чувао положај. Осмога дана, шумар није узео храну…Побјегао у шуму? Убијен, па склоњен? Вијест да се појавио у Андријевици,показала се нетачна. Једно је било сигурно: прије погибије скупо је наплатиосвоју јуначку главу…

Кажу да су браћа, кадаје аутобус којим су испоручени и евакуисали последње Бјелопољце стигао,покушала да га наговоре да пође, али узалуд. Милош је подигао пушку и узвикнуопријетећи: „Ви идите, ја остајем!...“ Његову славску икону и нађене стварипохранисмо у Патријарховом конаку, на спрату…

Митрополит Амфилохије (Радовић)

Љетописновог косовског распећа

Дневнички и други записи (март-август 1999.)

МУЖЕСТВО

2011-12-10T03:06:00.001-08:00

Мужество је неузнемиреност од страха пред смрћу, неустрашивосту невољама,срчаност пред опасностима и изабирање часне смрти радије него срамногизбављења.

Чини се мужественијим онај који је надвладаострасне жеље негоонај који је надвладао непријатеље, јертеже је себесамога победити.

Мужествен је не само онај којиодолева непријатељима, негои онај којиодолева насладама, јер често и они којипобеђују непријатељеробују сопственим похотама.

Мужество је непометеност душе страхом, смелост ратника,познавање ратне вештине,уздржаност душе пред страхотама и ужасима, целисходна смелост у расуђивању,срчаност у очекивању смрти, присебност у опасностима, уравнотежена храбростпред опасношћу, постојана снага за врлину, мир душе пред невољамаи свим што се здравом разуму чини дрзновеним, чување тајних знања у страхотама,ратничко искуство и стамено стајање у закону.

Свети Нектарије Егински

УДРИ НА НАС, „ЗВАНИЧНА“ СРБИЈО

2011-12-06T10:40:00.001-08:00

Маске суконачно пале! И боље је тако! Сва она тужна и наводно забринута лица показаласу сву своју лицемерност и лошу глуму. Драма на северу је комплетирана. Имамосценарио (написан у Бриселу), режију (у Београду), главне улоге (Кфор, Еулекс),хероје (српски народ на северу) и само је још недостајао „негативац“. Покушаоје Борко да ту улогу одигра, али је одмах било јасно да је неук и недорастао такојакој улози, мада је све чинио да је добије. Остао је само један мали статиста,који осим цинизма понизности према режисерима ништа није поседовао. А онда,(не)очекивано, појави се и тај и позва Србе да ради срећне будућности Србије уЕУ (која ће се вероватно распасти пре него ли Србија након предстојећих избораформира нову владу) треба да напусте барикаде, односно прихвате институцијенезависног Косова на северу (иако на тај начин директно крши не само важећускупштинску резолуцију, већ и Устав државе Србије).

Храбро! Ја,који себе сматрам релативно храбрим, то никада не бих смео да учиним! Бојао бихсе, не реакције мученика који треба да добровољно постану „донатори својихоргана“ злочинцима да би платили карту за ЕУ Србији, већ бих се плашио Бога икосовског проклетства издаје. Када је год српски народ био надомак останка усвојој држави, као по правилу, нашао би се неки домаћи еуропејац који би сепросто отимао (као у крчми) да цех буде плаћен са „његовог рачуна“(територије).

Кажу нам дасу преговори ти који ће помоћи нама на Космету да се супротставимо независномКосову. Бацимо поглед на резултате досадашњих преговора. Шта су ново Србидобили од свих ових „тачака дневног реда“ – ништа! Шта су Албанци добили одових преговора – све! Добили су Албанци наметање Србима албанских докумената,личних карата (које морају имати да би добили албанске таблице); могућностпутовања албанским таблицама целом Србијом, копије матичних и књига катастра;царински печат на којем је остао само назив „Косово“; албанског цариника; па иучешће Косова у међународним институцијама, за које Томас Флајнер рече да ће,ако Србија и на то пристане, значити да је на најдиректнији начин призналанезависно Косово. Па шта онда ми то можемо очекивати, шта да добијемо? Можда тода ће Београд инсистирати (пошто нас, као и Србе јужно од Ибра, предазлочиначкој творевини независном Косову) да се за сваки орган нас и нашихнајближих, којим ће се у монструм-држави трговати, мора адекватно платити?!Нећемо вам дозволити да умирите савест и пребаците Лазареву клетву са вашег нанаша покољења.

Зато, самонапред, удри, „званична“ Србијо. Братску издају су на плећима својим осетили иРепублика СрпскаКрајина и Република Српска. Први супали, други нису. А ми, ми који смо више на небу него на земљи, распети,„чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века“. Али до тада ћемо учинити све дасвоју Србију на светој земљи одбранимо од оних који би да нас уче како нисмоСрби, већ Косовари, како нам царски родослов не потиче од Стефана Немање, већод Сулејмана Ниманија, како су нам цркве и манастири бивше џамије, који би намдецу мобилисали да ратују против браће из „суседне“ Србије.

Небојша Јовић

Аутор јепредседник СНВ за Косовску Митровицу

Извор

ЈОШ ЈЕДАН ЦИГАНСКИ НАПАД НА СРБЕ!

2011-12-06T09:26:00.001-08:00

МЕДВЕЂА -Лесковачка полиција ухапсила је Д.Ј. из Медвеђе, због сумње да је изазиваонационалну, расну и верску мржњу и нетрпељивост.

Полиција јесаопштила да је Д.Ј. (36), припадник ромске националности 1. децембра око 23,15часова у Медвеђи, у кући Н.С. (41), Србина из Медвеђе, вређао и псовао нанационалној основи.

Д.Ј. језатим узео секиру која се налазила поред шпорета и њоме ударио неколико пута удрвени сто, а затим и Н.С. у главу, каже се у саопштењу.

Н.С. учијој је кући дошло до инцидента задобио је расекотине изнад левог ока.

Извор

СЕРБОН - БИСТРА ВОДА

2011-12-02T03:36:00.001-08:00

Надахњујућа песма Саше Трајковића, кантаутора из Ниша, и део његовог „Подухвата Сербон“.

НА БАРИКАДИ СРБСТВА

2011-11-30T11:13:00.001-08:00

СПОРТ, ЗДРАВЉЕ, РОДОЉУБЉЕ!

2011-11-25T11:07:00.001-08:00

Прошле недеље србски родољуби били су обрадовани успесима двојице православних спортиста, руског ММА борца Федора Емелианенка и Радета Савића, „пауер-лифтера“ из Горњег Милановца. Већ легендарни Федор, који је као дугогодишњи најбољи борац света најзаслужнији за велику популарност ММА као спорта, вратио се на победничке стазе победом над Американцем Џефом Монсоном. Ова победа има посебну драж самим тим што је меч, који је одржан у Москви, попримио и карактер сукоба два система вредности, две сасвим супротне идеологије. Емелианенко, који је омиљен у Русији али и широм света, познат је као руски православни националиста, док је Монсон декларисани анархо-комуниста. Неколико дана раније, млади Раде Савић је у Ирској, на светском првенству у „бенч пресу“, освојио две златне медаље и поставио светски рекорд. Одмах по уласку у свлачионицу, Савић је свој успех прославио стежући србску тробојку и кличући Србији.

Федору и Радету честитамо успехе, који свакако пружају додатну инспирацију и подстрек свим православним родољубима, како у превазилажењу сопствених слабости, тако и у борби са непријатељима рода.

ОДБРАЊЕНА БАРИКАДА КОД ДУДИНОГ КРША!

2011-11-23T17:09:00.001-08:00

Војници НАТО окупатора покушали су у среду увече, око 23 сата, да уклоне барикаду коју су поставили србски бранитељи код места Дудин крш.

Најпре је група од 20 војника пешке прешла барикаду и поставила бодљикаву жицу, одвојивши је физички од Срба који су ту дежурали, после чега је КФОР ангажовао тешке грађевинске машине које су почеле да руше бетонску барикаду.

Истовремено са агресијом КФОР-а огласила се сирена у Звечану, услед чега је у Дудином кршу почео да се окупља велики број Срба који су почели да постављају нову, земљану барикаду.

Мађарски припадници КФОР-а су транспортерима и кордоном блокирали Србе, а у неколико наврата употребили су и сузавац. Дошло је и до гурања и кошкања између припадника КФОР-а и мештана, након чега је више Срба затржило лекарску помоћ.

Сат иза поноћи припадници КФОР-а су се повукли са Дудиног Крша, пошто су их претходно грађани одгурали од барикаде. Србски бранитељи су потом обновили своју барикаду која је делимично била пробијена, чиме су поново посведочили своју непоколебљиву борбеност и спремност да бране своја огњишта.

БАЊАЛУКА ОБЛЕПЉЕНА ПЛАКАТИМА РАДОВАНА КАРАЏИЋА

2011-11-21T14:44:00.001-08:00

У Бањалуци су постављени плакати којима се бившем председнику Републике Српске (РС) Радовану Караџићу честита данашња слава – Свети Архангел Михаил.

„Рецимо сви заједно: Председниче, сретна ти крсна слава!“, пише на плакатима које је поставио Српски народни покрет „Избор је наш“.

На плакатима су лик Архангела Михаила и кроки Радована Караџића. Српски народни покрет „Избор је наш“ је десничарска невладина организација која БиХ сматра наметнутом државом, подржава референдум о отцепљењу РС и противи се уласку БиХ у НАТО.

Извор

75 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЂЕ ШПАНСКЕ ФАЛАНГЕ

2011-11-19T14:32:00.001-08:00

Дана 20. новембра навршава се 75 година од убиства Хозе Антонија Прима де Ривере, шпанског национал-револуционара и легендарног вође Шпанске Фаланге. На овај дан 1936. године, републиканска анархо-комунистичка армија га је стрељала, претходно га осудивши на смрт због његовог бескомпромисног национализма и анти-комунизма.

Примо де Ривера је рођен 1903. године, у племићкој и војничкој породици. Завршио је правни факултет, на ком је 1923. стекао звање доктора правних наука. Свој политички ангажман започео је 1931, да би 1933. постао оснивач Шпанске Фаланге, покрета заснованог на надкласном и интегралном погледу на државу и друштво. Фаланга је од првих дана стала у ред организација Треће позиције, истакнувши свој анти-капитализам, али и анти-комунизам, прожет жељом да се Шпанија врати на путеве славе као јединствена држава, која би се супротставила сваком облику унутрашњег сепаратизма.

Због своје идеологије, Примо де Ривера је за живота био често нападан, како од стране демократа, либерала и комуниста, тако и од стране појединих конзервативних и монархистичких кругова. У сам освит крвавог грађанског рата, изазваног неспособношћу „демократске“ власти, бива ухапшен због „илегалног поседовања оружја“, да би га после неколико месеци заточеништва осудили на смрт, у духу својих идеолошких истомишљеника из Комунистичке партије Југославије.

Хозе Антонио Примо де Ривера је светао пример националног отпора антинационалном отрову, што га сврстава раме уз раме са највећим идеолозима хришћанског социјалног национализма, Корнелијем Кодреануом и Димитријем Љотићем. Ову тројицу великана поздрављамо традиционалним шпанским ратничким поздравом:

¡PRESENTE!

СА НАМА СУ!

ОДРЖАНИ СКУПОВИ НАЦИОНАЛИСТА У РУСИЈИ И ПОЉСКОЈ

2011-11-12T16:27:00.001-08:00

У првојполовини новембра, одржана су два значајна и већ традиционална политичка скупа –Руски марш у Москви и Марш независности у Варшави. На хиљаденационалиста (претежно младих) два словенска народа, исказало је 4. и 11. новембрасвој бунт против владајуће антинационалне деструкције.

Око 12 хиљада Московљана марширало је са циљем скретања пажње на проблем илегалне имиграције и агресеивне исламизације. Антирежимским покличима и транспарентима, указивано је на чињеницу да у органима власти руске државе неруски елемент и даље игра битну улогу.

Иако је марш у Варшавипрекинут услед провокације и полицијског насиља, успех пољских националиста је потпун,о чему сведочи велика бројност учесника марша, која је вишеструко надмашилаброј левичарских провокатора са контрамитинга одржаног у исто време.

Оваквискупови, који из године у годину окупљају све више људи, показују данационал-револуционарни идеал борбе за слободу и социјалну правду у све већој мери прожима наше заједничко европскотло, које се већ одавно налази под окупаторском јудео-америчком чизмом.

ДЕМАСКИРАЊЕ ЦРВЕНИХ УЗУРПАТОРА ФАКУЛТЕТА

2011-11-07T16:52:00.000-08:00

Није прошло ни годину дана, а дежурни марксисти су поново нашли засходно да узму у уста Србску Акцију. Овај пут смо испали „багра“ јер, унајкраћем, не подржавамо њихов протест. Оно што смо имали да кажемо тим поводом,већ смо рекли (види).

Мудром је и пет тачака доста. Ту пише где стојимо, и то је јасно. Јаснаје и наша платформа за решавање питања финансирања студија (види). То је до сада једини конкретан и конструктивнипредлог који је неко у Србији понудио. Барем колико ми знамо. А шта прелажу оникоји блокирају факултете, то још нико не зна. Или можда ипак...?

Дакле, иза чега стоје људи који протестују и шта они заправо траже, илиоткуд толико анархиста на факултетима. На овом месту покушаћемо да србскојјавности представимо неке чињенице везане за овај протест. При томе, позивамосе пре свега на зборник Борба за знање,који је приредио познати београдски анархиста Тадеј Курепа, као и на Блокадну кухарицу, где су своја искуствасабрали загребачки анархисти.

1. Као што је опште познато, иза ових протеста поново стоји левичарскакоалиција која је већ блокирала Филозофски факултет 2006. године. Дакле, неради се уопште о студентском протесту, него о марксистичко-анархистичкој демонстрацијина факултету. Да је то тако говори чињеница да многи од оних који су Филозофскифакултет блокирали 2006. године, као и оних који га блокирају пет годинакасније, уопште нису студенти Филозофског факултета. Чак је и међуорганизаторима блокаде био велики број оних који су студенти других факултетаили чак уопште нису студенти, али јеси чланови Анархо-синдикалистичкеиницијативе, Савеза комунистичке омладине Југославије илиПартије рада! Међу организаторима блокаде има и оних који су истина некад билистуденти, али су дипломирали (Ацо Попадић – познати левичар и издавач самиздатаКонтрапункт, Владимир Марковић –социолог који је пружао подршку терористима из „ОВК“) или једноставно престалида редовно студирају. Како другачије објаснити чињеницу да међу онима којиблокирају факултет многи, као што је Маја Крек или Јелена Вељић, „студирају“ и протестујувећ пуних 11 (једанаест) односно 9 (девет) година, док су други као МатијаМеденица својевремено суспендовани због преписивања! Такође, исти људи који суорганизовали блокаду Филозофског факултета, у најбољој традицији професионалних „револуционара“,трчали су и на друге факултете, чак на Филозофски факултет у Новом Саду, да итамо покушају да побуне студенте и организују протесте, о чему се отвореноговори у њиховој литератури. Другим речима, људи који заправо немају шта датраже на факултету су узели себи за право да блокирају факултет и истинскимстудентима онемогуће похађање наставе, правдајући то наводном борбом застудентска права. Да ли то значи да СКОЈ, АСИ и ПР боље познају проблемесрбских академаца од њих самих?

2. Повезано са претходним је и питање: ако је то студентски протест, агде су му студенти? На свим фотографијама које су самозвани „борци за знање“ самиобјавили, свуда се појављују иста лица. Наиме, 7 или 8 људи се види на свакомместу и у свакој прилици (Коста Ристић, Вук Вуковић, Јелена Вељић...). Да стварбуде занимљивија, управо се ти исти људи појављују и као говорници на разниманархистичким и наводно студентским протестима. Неки од њих повремено држепредавања и на загребачком универзитету (Ратибор Тривунац), а иста лица сепојављују као чланови више различитих фронтовских и праван организација изакојих стоје АСИ, СКОЈ, „Маркс 21“... Поред тога, један број организатораблокаде припада групи која је учествовала у бацању молотовљевих коктела нагрчку амбасаду. Уз то, као представник „студентског“ протеста појављује се и момак који је на паради срама 2010. године носио транспарент санатписом „Смрт држави“ (Вук Вуковић). Све наведено довољно говори о карактеру овог протеста ионима који стоје иза њега.

У вези са тим, може се поставити и питање: ко су маскирани момци нафакултету, који се појављују са марамама преко лица? Ради се о људима сакриминалном прошлошћу, који су већ осуђивани за наношење телесних повреда,крађе, разбојништва и диловање дроге (Алекса Нешић). Ко је такве криминалцеуопште довео на србске факултете? Испада да док се појединци мењају, главниглумци су стално на позорници, и то познати чланови АСИ, ПР, СКОЈ и „Маркс 21“.Ова чињеница, као и детаљно упутство загебачких анархиста говоре о томе дазаправо уопште није реч о студенстском, а камоли спонтаном студентскомпротесту. Ради се о координираној и свесној акцији одређене политичке групе иса сасвим јасним политичким циљем по одређеном шаблону. То је био случај 2006.године, а то је случај и данас. Број заведених студената је небитан и безобзира на „пленуме“ и „директну демократију“ јасно је да протестом заправоруководи чврсто акционо језгро које је у свакој чорби мирођија и које заправосве одлучује. То показује и поглавље „Пленум“ загребачке Блокадне кухарице, из кога се јасно види да никаква дикректна демократијане постоји, а да масом студената заправо манипулишу два модератора који „водепленум, читају дневни ред (већ припремљен – прим. аут.), модерирају расправу,сажимају закључке, координирају формулирање питања за гласање“ (стр. 31). Онису, дакле, ти који имају контролу над радом пленума и, контролишући постављање питања,индиректно формулишу закључке. Питање избора модератора је нешто сложеније, алинигде није назначено да модератори не морају припадати истој анархистичкојорганизацији, при чему формално мењање модератора нема никаквог значаја. Штавише,на протесту чак ни тај формалан део није испоштован, будући да су неки познатичланови АСИ прилично често били модератори на пленумима. Ради се заправо опознатом насилнику криминалне прошлости – Алекси Нешићу. Другим речима, токомпротеста постоји један скривени круг моћи који руководи протестом и манипулишеокупљеним студентима. То руководство одлучује и колико ће протест и блокадатрајати, без обзира да ли су захтеви испуњени или нису, јер захтеви и студентскапитања и нису у првом плану већ левичарско „показивање мишића“.

3. Ово, наравно, на први поглед делује доста другачије, јер се свакипут као представници пленума појављују други људи. Међутим, то је све деосмишљене игре, да се у први план и пред медије стално истурају нова лица, докстварна моћ остаје у истим рукама, скривена. Блокадна кухарица је експлицитна по овом питању. „Најбитнија одликамедијске стратегије је деперсонализација“ (стр. 49.). Дакле, док стварноруководство протеста постоји и вуче конце, оно се пред јавношћу и предстудентима маскира сталном променом статиста. Стварне вође увек остају упозадини, иза марионета које се смењују су увек иста лица, што показујегалерија ликова у Борби за знање. Притоме треба имати у виду да је стварни организатор блокаде коалиција левичарскихгрупица (АСИ, ПР, СКОЈ, „Маркс 21“), чији су чланови окупљени у неформалне,фронтовске и параван организације као што су „Одбрани Филозофски“, „Одбрани Филолошки“,Студентски фронт, Социјални фронт... Треба имати у виду чињеницу да је иницијативуза блокаду дао секретар СКОЈ-а Владимир Давидовић, а да је одлука доносена насастанку руководстава поменутих организација, а не на некаквом студентскомпленуму.

4. Када се већ говори о пленумима, треба имати у виду чињеницу да нањима најмање учествују студенти. Број учесника ретко прелази 40 (четрдесет).Томе треба додати да нису сви који учествују у пленуму студенти тог факултета,а да неки уопште и нису студенти. Чак и они који су наводно студенти, студирајувећ 11 година, што значи да они можда имају индекс, али нису редовни студенти,него само поседници индекса који ништа не доказује. У вези с тим требапоставити питање шта значи бити студент или постоји ли некаква квалитативнаразлика између студената и „вечитих студената“? Ко онда одлучује о блокади истудентским захтевима? Другим речима, из било какве демократске перспективе, пленумису нелегитимни и немају подршку већине стварних студената, па чак ни већинеоних који само поседују индекс. Чак је и саму одлуку о почетку блокадеФилозофског факултета донело тек 49 људи!

5. Пошто смо утврдили да се не ради о студентском већ о политичкомпротесту, поставља се и логично питање, а зашто баш на факултету? АСИ, „Маркс21“, СКОЈ и ПР су могли своје политичке ставове да изнесу на другом месту. Например, могли су да покушају блокаду неке фабрике, или да борбу пренесу наулице, као грчки анархисти, што би се могло очекивати од радикалне левице. Међутим,они то нису урадили, него су блокирали факултет. Зашто? Зато што се то моженекажњено радити. На улици или у фабрици може да реагује полиција и да ихразјури или похапси, али на факултету су заштићени аутономијом универзитета! Тиме сезаправо злоупотребљава аутономија универзитета будући да служи као параван заантидржавне делатности шачице комунистичких бандита. Дакле, за разлику од борбена улици или блокаде фабрика, блокада факултета не носи ризик и то левичарскабанда зна. При томе се свесно игра на карту симпатије коју медији и јавностиначе гаје према студентској популацији или се свесно успостављају везе санаслеђем разних студентских протеста. Зато, све док се на самом факултету неорганизују сами студенти, који ће избацити анархистичко и марксистичко смећенапоље и створити нормалну академску атмосферу, факултети ће бити анархистичкиполигони и места за левичарска оргијања.

6. Кад поменусмо оргијања, блокада је и друго име за блуд и неморал. Отом оргијању учесница блокаде Силвија Џуња каже: „Онда током блокаде, тамо убиоскопу, док људи гледају филм, неко двоје се без проблема јебу у задњем реду.Неки су још прво вече отишли на трећи спрат да се карају... Мислим да, када јепочела блокада, да су се људи сетили своје сексуалности и да су захтевиизражавали став, који је генерално био ослобађајући од свих друштвених стега...Атмосфера која је ту створена је била једна потпуно сексуална атмосфера“ (Борба за знање, стр. 236–237). Ствар се можепоставити и на други начин: чему служесрбски факултети? Да се на њима стиче знање или да развратни бедници икојекакве црвене профукњаче оргијају по слушаоницама? Блокада је, дакле, да сене лажемо, анархистички полигон за извођење настраних идеја у пракси, као и зарегрутовање нових припадника. „Слободна љубав“ и „сексуална атмосфера“ немајуништа са борбом за студентска права, ценом школарине и бројем бодова потребнихза упис. Међутим, оргијање на србским факултетима се одлично слаже са ширимконтекстом анархо-комунистичких планова.

7. Увек остаје и питање резултата. Сећа ли се неко у чему је билавелика „победа“ из 2006. године? Ако су тада већ победили, чему нова блокадапет година касније? Одговор је у чињеници да су протест и блокада сами себисврха. Они су део политичког програма, изласка у медије, регрутације новихчланова, јачања и активирања постојеће структуре... Стварних успеха се нико ине сећа просто зато јер их није ни било! Студенти су остали и након завршеткаблокаде са својим проблемима, а левичари су добили простор који су тражили.Њима је циљ да од србских факултета створе своја упоришта, а не да истакнупроблеме студената и афирмишу студентска права. Како другачије објаснитичињеницу да су захтеви који су предходили блокади Филолошког факултетапромењени након почетка блокаде, а да је управа факултета о новим захтевимаобавештена из медија? Дакле, захтеви се мењају по потреби јериспуњење захтева и не представља циљ протеста, него је блокада сама себи сврха,а захтеви представљају тек бедни изговор за анархизам у пракси! Такође, какопризнају сами левичари, они су током блокаде највећу пажњу посветили управостудентима прве године. На њих је усмерена највећа пажња баш из тог разлога дасе ови млади људи, који су тек уписали факултет, заврбују за радикално-левичарскегрупе. Тиме србски факултети постају место на којима антисрбски и антидржавниелементи несметано могу да шире своју отровну пропаганду и залуђују младе људе.

Ове групе и њихове акције треба схватити озбиљно. Они, заштићениаутономијом универзитета и одлично подучени искуствима њихових истомишљеника изсвета, виде себе као авангарду која треба да створи услове за избијање новецрвене револуције и новог братоубилачког рата у Србији. Чак и многи међу њима,или њихови ментори, отворено говоре о томе да је сврха протеста и блокадезаправо припремање крваве црвене револуције, а не решавање студентских проблема.Другим речима, блокада је у функцији крајњег циља, а то је рушење уставногпоретка. Ту главну сврху блокаде истакао је и заштитиник свих радикалнихлевичара на београдском Филозофском факултету, професор Тодор Куљић, у свом говору наблокираном факултету, 28. октобра 2011.

8. До сада се стално понављало да се ради о ненасилном протесту којинаводно угрожавају полиција, „нацисти“ и поједини професори. Чињеница је да јето све само једна подла лаж! Радикална левица, као што је одлично познато,никада није презала од примене насиља, али је увек у јавности себе желела дапредстави као жртву. То раде и данас. Чињеница је да су многи студенти који неучествују у блокади до сада били малтретирани, вређани, шиканирани, па чак ифизички злостављани од стране левичарских насилника. Србским студентима, апосебно студенткињама, те професорима су они који блокирају факултет отвореноупућивали претње. То је све наравно познато управи факултета, која ништа нијепредузела тим поводом. Полицији је познато да су припадници „редарске службе“током блокаде код себе имали ножеве, боксере и дрвене палице. Као што смо већпоменули, у блокади су учествовала маскирана лица и криминалци који уопште нисустуденти и који су познати по свом насилничком понашању, а од лица која субацала молотовљеве коктеле на грчку амбасаду тешко да се може очекиватиненасилан протест. По речима једног од организатора блокаде, који је иначе исам припадник АСИ, „ми контролишемо факултет и можемо да радимо шта хоћемо“.Другим речима, ради се о најобичнијем акту насиља, где групица „с коца иконопца“ скупљених левичара терорише србске студенте на србским факултетима.

9. Остаје и питање подршке спољњих, али и унутрашњих сарадника левичаракоји су блокирали факултет. Сами марксисти показују у својим документима да субили и остали у вези, и то на разним нивоима, са још неким појединцима иорганизацијама (Биро), а преко њих и са политичким странкама (ДС, ЛДП, СДУ). Поредтога, познато је да су преко одређених особа (Јелена Вељић) обезбедили подршку „невладиних“организација као што су Хелсиншки одбор за људска права и Жене у црном. Такође,чињеница је да је група анархиста, истих оних који су „скували“ и ону прошлу исадашњу блокаду, оптужена за бацање молотовљевих коктела на грчку амбасаду. Томприликом имали су подршку одређеног круга познатих непријатеља србскогродољубља и србске државе (Бранка Прпа, Динко Грухоњић, Срђа Поповић...). Неколикопута је постављено и питање финансирања блокаде, односно могло се са разнихстрана чути да су неки од професионалних „револуционара“ заправо плаћени заорганизовање блокаде факултета. А треба поставити и питање унутрашње подршке,нарочито подршке коју одређени професори, а пре свих познати радикални левичарТодор Куљић пружа протесту и блокади. Формално гледано, својом подршком, али ифаворизовањем чланова комунистичких група на факултету, Куљић и још некипрофесори са Одељења за социологију, ометају нормалан рад факултета, што значида постоји основ да се иста дружина позове на одговорност.

10. На крају, у вези са свиме што смо навели, треба поставити и питањемедијске подршке блокади и, уопште, радикалној левици у Србији. Наиме, може сеприметити да су поједини медији, а пре свих телевизија Б92, несразмерно већупажњу посвећивали догађајима око блокаде факултета него догађајима на северуКосова. Сваки пут када је неко анархо-комунистима рекао нешто погрдно или имзапретио физичком силом, то је била ударна вест на телевизијама које иначе игноришушиптарско-натовски терор над косовским Србима и режимску репресију над србскимродољубима. Када се погледа шира слика, види се да су разни представници готовосвих марксистичких организација већ небројено пута гостовали у емисијама или давалиизјаве за Б92 и сличне медијске куће, што до сада није био случај сапредставницима родољубивих организација. Тако је, на пример, недељник НИН пренеколико месеци објавио врло афирмативан чланак о екстремним левичарима ињиховим активностима, са посебним освртом на АСИ. Може се, дакле, закључити дасви медији који су иначе познати по свом антинационалном ангажману, својскиподржавају и промовишу анархо-комунисте. Питање је зашто, са којим циљем и почијем налогу се то ради?

Разни левичари, комунисти и анархисти су до сада функционисали како суфункционисали, радили су шта су хтели, а власти и на универзитету и у држави суих толерисале, што из симпатија за своју децу, што из глупости и неодговорности.Међутим, дошло је време да се ствари промене! Србска Акција позива све родољубиве србске студенте да се организују иослободе своје факултете од црвеног корова.

Подвиг и борба!

ПОВРАТАК БАРИКАДЕ

2011-11-06T03:49:00.001-08:00

ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА

2011-11-02T17:42:00.000-07:00

Дана 19.10/01.11. 1918. године, Прва армијасрбске војске, под командом војводе Петра Бојовића, ослободилаје Београд прешавшипосле пробоја Солунског фронта 500 километара под борбом за само45 дана.

Београд је под аустро-угарском окупацијом био у периоду од1. до 15. децембра 1914. године, азатим и од октобра 1915. до 1. новембра 1918. године.

Војвода Петар Бојовићрођен је 16. јула 1858. године у Мишевићима код Нове Вароши. Артиљеријскушколу завршио је 1880. године у Београду. Учествовао је у србско-бугарском рату1885. године, Балканским ратовима и Првом светском рату. Умро је 20. јануара1945. године.

СРБСКА АКЦИЈА И СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТИ

2011-10-21T16:38:00.000-07:00

Поводом критиковања Србске Акције од стране извесних „левичарских“ гласила, а у вези наше наводне индиферентности према кризи око актуелних студентских протеста, скренућемо пажњу на следеће чињенице:

У жижи наше пажње претходних дана била су најновија злодела НАТО и шиптарских окупатора на Косову и Метохији, те су сва друга питања за нас тренутно у другом плану, што антисрбски шљам који нас критикује свакако не може да разуме, с обзиром да се ради о мизеријама које отворено подржавају шиптарске злочинце.

Да ли је псеудолевичарским демагозима и самозваним борцима за студентска права некада пало напамет да, попут наших активиста, посете најугроженије студенте у Србији – студенте Приштинског универзитета у Косовској Митровици? Наравно да није, јер им до истинске помоћи угроженима није ни стало. Тамо се не могу играти политике и марксизма, јер тамо постоји реални фронт од кога мишеви попут њих беже без трага.

Србска Акција, иако се активно бави студентским питањем, није студентска организација, те не учествује у оранизовању студенстих протеста. Ми нисмо попут шачице вечитих студената са Филозофског факултета, који глуме комунисте а заправо су обичне кукавице и нерадници који настоје да профитирају на студентској недаћи. За разлику од ових паразита, Србска Акција окупља радне људе различитих групација. Припадници Србске Акције који су студенти факултета у Србији, учествовали су и у будуће ће учествивати у свим протестима који имају праведан захтев, а против пљачкашког система који нарушава достојанство србских студената.

Наша је радост што антисрбски шљам више не сме да истиче своје партијске антисрбске крпе на студентским протестима. А наше присуство на факултетима постајаће све веће, сразмерно текућем и будућем приступању студентске омладине у наше редове. Наш предлог решавања питања финансирања студија наишао је на одличан пријем међу студентима, јер је то један реалан и супериоран концепт у односу на демагогију псеудолевичара. Стога су у припреми нове акције дистрибуције наших летака и билтена, на факултетима у више србских градова.

Студентска тела која претендују на улогу преговарача или заступника студентских интереса, често представљају стециште користољубаца, псеудокомуниста и пробисвета свих врста, који не желе добро србским студентима. Они ће у кључном тренутку сваки протест покушати да скрену на погрешан колосек, правећи компромис са Системом. Они су кукољ који ћемо у нашој борби за национални и социјални препород Србства истребити са србских факултета и заштитити србске студенте од манипулатора свих врста.

Подвиг и борба! До победе!

СА ФРОНТА ОДБРАНЕ СРБСТВА!

2011-10-20T11:26:00.000-07:00

ЗЛОДЕЛО ИЗДАЈНИЧКОГ РЕЖИМА И ПЛОД НАРОДНОГ ПАДА

2011-10-16T10:54:00.000-07:00

На основу управо завршеног пописа становништва у Србији, процењује се да у њој има око 200 хиљада становника мање него пре десет година, при чему се у појединим подручјима у Србији број становника драстично смањује. Па тако општина Чачак има скоро 12 хиљада становника мање него пре десет година, док је број Лесковчана умањен за 8000 у односу на претходни попис.

Јасно је да су управо немар издајничких власти (кроз дозволу абортуса, неподстицање рађања и пљачкашку економију), као и пад наталитета и исељавање, главни узроци мањег броја становника у Србији него пре десет година. С обзиром на чињеницу о ниском наталитету Срба а високом наталитету најбројнијих несрбских групација, јасно је да је реч углавном о смањењу броја Срба. Иако је спроведени попис услед карактера пописних упитника, очигледно представљао акцију „безбедносних“ режимских служби у циљу прављења тајних досијеа становника, наведени податак о драстичном смањењеу житеља Србије је сасвим реалан и требало би да сваком србском родољубу буде велико упозорење! На свакојаке недаће србског народа данас и њихове узроке, неретко нас опимиње Бог, чија помоћ нам једино може удахнути снагу потребну за препород. Управо са вером у Његову силу и уз свест о нашој дужности према Њему, борићемо се са још више снаге и воље за наш свети циљ!

КАПИТАЛИСТИЧКО КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ

2011-10-16T09:40:00.000-07:00

Иако јена актуелним левичарским протестима у градовимаширом Запада насиље прилично заступљено, медији (и овдашњи и светски)пуни су пажње и уважавања према левичарским насилницима, називајући ихдемонстрантима а не хулиганима. И мада су напади на криминално стечену имовину капиталистичких хохштаплера потпуно легитиман метод народне одбране, они би са тачке гледишта Система требали да представљају недопустиво насиље. Ипак, евидентно је да је у овом случају коловођама нереда од стране Система дозвољена и насилна радикализација протеста, о чему сведочи већ поменути благонаклон став капиталистичких медија о њима.

Очигледноје да ционистички господари капитализма, активирајући своје анархистичке инеокомунистичке слуге, настоје да контролишу и погрешно каналишу народнонезадовољство економском ситуацијом. Због тога, наведени простести и нисуникакав глас побуне, већ обична провокација, односно кукавичје јаје које Системподмеће незадовољном народу. Због тога ће попут сваке заблуде пропасти исви актуелни трзаји лажног антикапитализма.

Истинскиглас против капиталистичког зла подићиће се у удруженом социјалном инационалном бунту против паразитских псеудоелита, које су једнако ангажоване и наекономском искоришћавању људи и на гушењу националног идентитета нација широм планете!

СрбскаАкција као заступник националистички усмерене социјалне идеје у србским земљама, својимдосадашњим и будућим акцијама међу сељацима, студентима и радницима, ради наокупљању свих сталежа србског народа око свог политичко-економског програма,као и предлога правичног решавања студенстког, радничког и сељачкогпитања у Србији. Нашем делу замах даје исправност наших аргумената, односно чињеница оузајамној условљености националног и социјалног питања. Отуда и наша снага незадрживо и неминовно расте попут тихе воде која ће потопити не само сваки брежуљаклажног антикапитализма већ и брег лихварског искоришћавања србскогнарода!

СЛОБОДНА СОЦИЈАЛНА НАЦИОНАЛНА!

2011-10-08T09:00:00.000-07:00

Да личујеш предака глас,

Да силаБожија крепи нас,

Већпокличем нашим одзвања град:

Бог,нација, рад!

Слободна, социјална, национална,

Борба наша, већ злотвора слама,

За веру праву и наш сој,

Глас крви нас зове у бој!

Страху излоби места нема,

У србскојборби против Система

Бодримдухом и верношћу до гроба,

Уз нашпоклич: Подвиг и борба!

Слободна, социјална, национална,

Борба наша, већ злотвора слама,

За веру праву и наш сој,

Глас крви нас зове у бој!

Идеал Србске Акције,

Дух јеслободне нације,

Смело,без страха за живот свој,

Војска смене полази у бој!

Слободна, социјална, национална,

Борба наша, већ злотвора слама,

За веру праву и наш сој,

Глас крви нас зове у бој!

ЗАШТО ПИШЕМО СРБСКИ?

2011-10-05T17:07:00.000-07:00

Kaдa читaлaцнaиђe нa придeв „српски“ нaписaн y oбликy „србски“, првo штo мy пaднe нa пaмeт jeдa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњaсyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају слово Б прeлaзи y словоП. Сходно томе, чeстo се чyje и примeдбa: „Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa“.Међутим облик „србски“кoристe често и oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa правилима, тe нaмeрнo скрeћyпaжњy нa њих. Тако и Србска Акција, премда је добро упозната са граматичкимправилима, користи облик наведене речи са словом Б, упркоспостојећим стандардима, а за такво наше поступање износимо следће аргументе:

ПРАВОПИС - Иако је крајем 19. века „Матица Српска“ стандардизацијом језика стала употпуности на позиције Вукове реформе и усвојила облик „српски“, таква одлука није у савршеном складуса важећим граматичким правилима. Наиме, правило једначења сугласника позвучности ни данас се непримењује безусловно, јер прaвилoкaжe дa кaдa je влaститa имeницa кoрeн извeдeнe рeчи, oндa сe oнa зaдржaвa yoригинaлнoм oбликy, тj. нe мeњa сe y извeдeнoj рeчи, кao штo сy „Србкињa“,„Србствo“, или „србски“ извeдeнe рeчи oд имeнa (влaститe имeницe) СРБ. Такође, правилокаже да се промена не врши ни уколико би дошло до удаљавања од основа, поготовоако би значење речи постало нејасно. Па тако, генитив од именице „Градац“ јесте „Градца“ а не „Гратца“ или„Граца“ а устаљено је и да се у речимастраног порекла („хабзбуршки“, „вашингтонски“) не врши једначењесугласника. Такође, ми пишемо „брдски“ а не „бртски“, „штабски“ а не „штапски“, „вођство“ а не „воћство“ итд. Дакле, поставља се питање, акосе правило о једначењу сугласника по звучности не примњеује безусловно, и ако поважећим граматичким правилима постоје правописни основи за писање облика „Србкињa“, „Србствo“ и „србски“, због чега би овакве одредниценародног сопства писали обликом који пркоси традицији?

ДУХ И СОПСТВО - Наша идеја заснована је на црпљењу снаге из најдубљих силаи вредности традиције за нови пут данашњице. A исконски облик, односно коренречи за назив нашег народа, наше државе и нашег језика јесте реч СРБ. Тај изворни облик са словом Б, писао је и Свети Сава, као исви србски писци после њега кроз читав средњи век све до Вука Караџића, који јеи сам у почетку писао облик са словом Б док најзад није колебајући се измеђуЛукијана Мушицког и Јернеја Копитара, прихватио становиште царског цензора изБеча, који је по налогу својих господара радио у правцу одвајања србског народаод Русије и Православља. А управо православна духовност и словенски искон,упућују нас на мистичну дубину самог слова Б, па самим тим и на предност облика„србски“. Ту имамо у виду да старословенски назив слова Б јесте БУК, што значи БОГ(Свезнајући), као и да је сам облик слова Б величанствен. Наиме, оно јесачињено из слова О и Г, тако да када се саставе сва три слова добијамо реч БОГ. На тај начин нам слово Б символички указује не само натроједну суштину божанске природе, већ и на главну православну догму. Јер каошто из слова Б излазе слова О и Г, тако се и Син рађа од Оца и Дух Светиисходи од Оца.

РЕВОЛУЦИЈА - Језик, као срж националне културе,треба у што већој мери да одражава архетип националне идеје, националног карактераи националног духа. Званична верзија односне речи са словом П звучи утањено ипригушено, док изворна реч СРБСКИ, са словом Б, оставља снажан и звучан утисакчврстине, која у овим смутним временима мора да штрчи упркос наметнутимклишеима и упркос Систему, окупљајући здраве синове нације око знамена сутрашњеНАЦИОНАЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ!

ЗАБРАЊЕНА ПАРАДА И СВИ СКУПОВИ ТОКОМ ВИКЕНДА!

2011-09-30T17:37:00.000-07:00

Београд – Савет за националну безбедност донео је одлуку о забрани одржавања свих скупова овог викенда, укључујући и "Параду поноса". Савет је проценио да би национална безбедност била изузетно угрожена. Министар полиције Ивица Дачић каже да је полиција могла употребом ватреног оружја и водених топова да омогући "Параду поноса," али да није спреман на цену да се изгубе многи животи... Извор

ФОТО ВЕСТ: Плакати против "Параде поноса"

2011-09-30T17:16:00.000-07:00

"У центру Новог Сада појавили су се плакати са порукама усмереним против ЛГБТ популације и најављене "Параде поноса" за недељу.
Иза парола "Омладина без наде посао чека, а режим педере Београдом шета. Е, сад је доста!", које су полепљене на згради хотела "Путник" и фасади пословног објекта на углу Модене и улице Илије Огњановића, стоји организација Србска Акција..." Извор

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ПОГИБИЈЕ НОВОГ СИНЂЕЛИЋА

2011-09-29T08:13:00.000-07:00

На данашњи дан се навршавају две деценије од погибије мајора Милана Тепића. Не желећи да непријатељу препусти оружје, 29. септембра 1991. године, пред налетом 2.000 „зенги“ дигао је у ваздух централно складиште борбених средстава у селу Беденику код Бјеловара и тако јуначки жртвовао свој живот, у 34. години, убивши притом преко две стотине непријатељских војника.

Нека херојски чин мајора Тепића буде подстицај, надахнуће и путоказ савремене србске борбе!

Слава бесмртном хероју! Подвиг и борба!

ТЕРОР ОКУПАТОРА И ПОДАНИШТВО ИЗРОДА

2011-09-27T11:38:00.000-07:00

Док на Косову НАТО окупатор пуца у голоруки србски народ, у Војводини мађарски шовинисти брутално премлаћују Србе. За то време Тадићев режим брине о безбедности педерске параде! Већ одавно је очигледно да смо окупирани у сопственој држави, и да су нам слободу отели комуно-демократски верни пси Брисела и Вашингтона! На нама, србским националистима, остаје завет да погажене светиње нашег рода отмемо псима и ослободимо отаџбину, и то најпре од унутрашњег окупатора који нас израбљује!

Подвиг и борба! До победе!

ЗАУСТАВЉЕН БАГЕР КФОРА!

2011-09-23T16:01:00.000-07:00

Срби током ноћи пробили нови алтернативни прелаз код Јариња!

Војници КФОР-а покушали багером да уклоне барикаде од шљунка код старог алтернативног пута близу Јариња, али су их у томе спречили Срби на барикадама. Током ноћи, Срби су пробили нови пут који повезује север Косова са централном Србијом, након што је претходно направљени, КФОР блокирао бодљикавом жицом.

Председник општине Лепосавић Бранко Нинић рекао је да ће Срби наћи начин да робу из централне Србије пребаце на територију Косова.

„Ми нећемо прихватити условљавање КФОР-а. Све док се не уклони „косовска“ царина и полиција са прелаза Јариње и Брњак ми нећемо користити те прелазе“, рекао је Нинић.

Председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић рекао је да је ситуација на северу Косова веома напета, али мирна.

„Осјећају се несташице горива, док храну допремамо алтернативним путним правцима“, додао је Пантић.

Барикаде које Срби држе на свим магистралним путевима по северу Косова остају до даљњег, јер председници четири србске општине траже састанак са командантом КФОР-а уместо са његовим заменицима. Овај састанак је требало да буде одржан јуче, али је отказан због заузетости команданта.

ЗАТАШКАВА СЕ ПРЕБИЈАЊЕ СРБСКИХ ДЕЧАКА У ТЕМЕРИНУ!

2011-09-23T15:52:00.000-07:00

Више тужилаштво у Новом Саду није ни у среду саопштило како ће бити дефинитивно оквалификован напад на петорицу малолетних Срба у Темерину.

За сада, инцидент који се догодио 11. септембра и у којем су 16-годишње суграђане српске националности претукли млади Мађари, оквалификован је као насилничко понашање, за шта су осумњичена четворица малолетника - тројица из самог Темерина и један из Новог Бечеја. И родитељи, али шира јавност, међутим, захтевају да се испита да ли је напад био инспирисан верском и националном мржњом, односно, зашто међу осумњиченима нема пунолетних особа, које су, према сведочењу очевидаца, такође учествовала у сукобу... Извор

СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА АНТИКОМУНИСТИЧКОГ УСТАНКА

2011-09-17T16:04:00.000-07:00

У суботу 4/17. септембра, навршило се 70 година од почетка оружане борбе против комунизма у Србији, када је Трећи ђачки одред Србске добровољачке команде при Влади ђенерала М. Недића, на челу са поручником Будимиром Никићем, ступио у борбу против црвених банди на које је наишао у близини Гроцке крај Београда. Како пише, Б. Карапанџић, млади добровољци су на подручју села Дражањ, у једном снажном и одушевљеном јуришу, просто сатрли Космајски партизански одред, посведочивши тако своју непоколебљиву вољу, високо уздигнут национални идеал и готовост за жртве.

Овакав дух и стремљења припадника СДК, насушно су потребни и данашњим генерацијама србских родољуба пред којима се налази и фронт одбране свете косовско-метохијске земље, као и мноштво осталих фронтова на којима бранимо сопство.

Нека да Бог да дух непобедивих србских добровољаца, постане непресушно надахнуће и оружје савремене србске борбе!

ЗАХТЕВИ СРБА СА СЕВЕРА КОСОВА

2011-08-31T03:37:00.000-07:00

Одборници четири општине са севера Косова и Метохије одржали су седницу о политичко-безбедносној ситуацији на северу у београдској општини Стари град. У Закључцима са седнице српских одборника одбацује се захтев за распуштање институција на северу Косова, а тај захтев, који је изрекла немачка канцеларка, оцењује се као ултиматум.

Полазећи од опште ситуације у четири општине северног Косова после запоседања административних прелаза Брњак и Јариње 25. јула од стране специјалних јединица албанске полиције, преузимања контроле на поменутим прелазима од стране КФОР-а, као и неповољних последица споразума представника Владе Србије и КФОР-а од 5. августа.

Имајући у виду да су ови догађаји условили потпуну изолацију четири општине укидање слободе кретања људи и промета роба, недостатак животних намирница лекова, болничког материјала и опреме, чиме се ствара једини европски гето данашњег времена.

Препознајући да се овим срамним активностима ствара ситуација свршених чињеница пред нову рунду тзв. дијалога између Београда и Приштине, када ће представници власти Србије бити стављени пред ултиматум да прихвате царински печат нелегалне и насилно створене квазидржаве Косово.

Ми, одборници четири општине на северу Косова као легитимни представници грађана Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића, свесни опасности историјског тренутка како за становнике ових општина , тако и за све Србе на Косову и Метохији , а највише и првенствено за нашу отаџбину Србију

Доносимо следеће закључке:

1. Захтевамо да се наша држава, Република Србија, активније и одлучније ангажује на одбрани националних интереса у покрајини Косово и Метохија. У том погледу, тражићемо да овлашћени органи Србије ставе до знања и домаћој и светској јавности да ће користити сва средства државе у одбрани егзистенцијалних интереса Срба у покрајини уколико присутне међународне мисије то не буду чиниле оглушујући се већ годинама о своје обавезе из Резолуције Савета безбедности УН 1244.

2. У том погледу тражимо да власти Србије неопозиво ставе на дневни ред својих комуникација са представницима КФОР-а повратак на режим административних прелаза од пре 25. јула, како то захтева Декларација Скупштине Србије од 30. јула.

3. Захтевамо од Владе Републике Србије да у складу са анексом 2. тачка 6. Резолуције 1244 Савета Безбедности УН, пред Саветом Безбедности УН-а затражи повратак дела безбедносних снага Србије на Косово и Метохију у циљу заштите живота и имовине грађана.

4. Захтевамо да после неуспелих разговора и нејасних договора са представницима КФОР-а, представници власти Србије јасно ставе на знање да у Бриселу 2. септембра неће прихватити царински печат тзв. Републике Косова, јер би супротан исход значио коначно предавање Покрајине у руке албанским сепаратистима. Указујемо да у случају прихватања царине и царинског печата на административним прелазима, Српски народ неће прихватити такво наметнуто решење и затражиће да се о том питању изјасни Скупштина Републике Србије.

5. Захтеве канцеларке Ангеле Меркел које је упутила властима у Србији, српски народ са Косова и Метохије одбацује у потпуности, јер сматрају да је то ултиматум супротан свим међународним прописима.

6. Свесни куда води наставак досадашњег дијалога Београда и приштине под контролом Брисела Захтевамо да се ова форма дијалога замени разговорима о решавању свих питања кроз посредовање Савета Безбедности УН. У том погледу тражимо да у делегацији Србије буду и представници из Порајине.
7. Предлажемо да Влада Србије донесе пропис о једнаком опорезивању роба које улазе у Покрајину као и у остатку Србије. Тиме ће се предупредити све злонамерне гласине о незаконитом и криминалном промету роба из остатка Србије у Покрајину.

8. Са овим Закључцима ћемо упознати главне представнике власти Србије, највише достојанственике Српске православне цркве и представнике амбасаде Руске Федерације у Београду.

Чврсто опредељени да бранимо своје породице, домове и имовину, али исто тако и нашу једину државу Србију тражимо пуно разумевање оправданости оваквог нашег става у читавој Србији, њеним државним органима, политичким организацијама и у целокупном јавном мњењу.

Живела Србија, живело Косово и Метохија као неодвојиви део Србије!

БУЂЕЊЕ ИЗ ЦРВЕНОГ СНА

2011-08-20T05:21:00.000-07:00

У Србији се током лета које још увек траје догодило много значајних и врло пропраћених догађаја који су заокупили пажњу скоро целокупне домаће и стране јавности. Цео јул месец протекао је углавном у вези са кризом на српском Косову и Метохији и са притисцима шиптарских сецесиониста на преостали српски живаљ. Та криза и данас траје и далеко је од решења. Одмах након тога избиле су и веће несугласице између коалиционих партнера у власти пошто се приближавају избори. Политика Косово и ЕУ коначно је доживела свој суноврат, а тога су свесни и сами представници власти. Нови талас варничења на политичкој сцени, након Косова и Метохије, све неизвеснијих евроунијатских интеграција и новог таласа економске кризе било је и ограђивање режимлија од овогодишњег одржавања тзв. Параде поноса. Из дана у дан све је више оних који се томе противе, јер су свесни да избори иду ускоро, па ко вели сваки глас је драгоцен, посебно што српски народ упркос свим притисцима није и даље значајно већински благонаклон према таквој скарадштини.

Оно што је током овог дела врућег српског лета остало ван жиже јавности, јесте један смео, нужан, неопходан и поврх свега оригиналан начин исказивања протеста против злочиначког комунистичког наслеђа у Србији... Цео текст

НЕРЕДИ – ИЛИ РАСНИ РАТ У НАЈАВИ

2011-08-15T07:56:00.000-07:00

Би-би-си је емитовао снимак нереда у северном Лондону. Хиљаде црнаца, припадника афро-карипске етничке заједнице, пљачкало је и уништавало све што им се нашло на путу: продавнице, ресторане, аутомобиле. Било је и упада у приватне куће. Водитељ Би-би-сијеве ванредне информативне емисије покушавао је да прокоментарише снимак: „Као што видите, ово су млади људи… Све су то млади људи. Неки од њих веома млади...“ Политичка коректност и аутоцензура му нису дозволили да каже оно што је било тако очевидно: људима који су уништавали северни Лондон, осим младости, било је заједничко и то што су били – црнци. Енглески медији су по сваку цену желели да прећуте оно што је свако могао да види – Лондоном, а затим и читавом Енглеском су се ширили расни немири. Имигранти из Африке и Азије су, пљачкајући и палећи градске четврти, демонстрирали мржњу према држави која их је прихватила и пружила им сигурност. Ако сте имигрант у Великој Британији, сасвим пристојно можете живети чак и ако не радите ништа. И то у државном стану! Па тако у Енглеској чак и осведочени терористи, на основу свог имигрантског статуса, примају од државе социјалну помоћ. Пример за то је Мухамед ал-Гуербоузи, тражен у Мароку због тероризма и осумњичен за терористички напад у Мадриду (2004), који добија социјалну помоћ у износу од 1.000 фунти месечно. Крајем априла ове године, енглеска штампа је објавила следећи податак: дванаесточлана породица имиграната из Етиопије добија помоћ од око 1.500 фунти недељно, у кући коју су добили од државе. Знајући ово, лако је разумети коментар једног енглеског новинара, који је између осталог рекао: „Ови нереди немају никакве везе са немаштином. Само на Острву можете чути како се на сиромаштво жале они који носе патике од 100 фунти и тренерке од 300 фунти“. Био је то прави одговор на левичарске бесмислице о томе да су наводно економски проблеми и дискриминација, а не расне тензије изазвали нереде.

У нередима нису учествовали само незапослени, који у Енглеској живе искључиво о трошку пореских обавезника, већ и они запослени и добро плаћени. Девојка, црнкиња, запослена у продавници рачунарске опреме и беле технике, ухапшена је док је, током нереда, пљачкала продавницу у којој ради. Због учешћа у нередима и пљачке ухапшен је и Алексис Бејли, тридесетједногодишњи црнац, који ради као у учитељ у основној школи. Све ово јасно говори да нереди у Енглеској нису избили због сиромаштва и изолованости, већ је корен проблема културне и духовне природе.

Нереди су започели након што је лондонска полиција, у покушају хапшења, убила Марка Дагана, наоружаног криминалца афро-карипског порекла. Расне и верске тензије у Енглеској, као и висок степен криминалитета у црначким и имигрантским заједницама, су очигледан фактор који је „запалио“ нереде. И није тешко разумети зашто енглески државни медији то прећуткују, али није ни мало лако схватити зашто поједини новинари у Србији такође пренебрегавају ову очевидну чињеницу! А тек шта рећи о новинарској не-етици и двоструким стандардима: када се младост у Србији побуни против одржавања параде сексуално настраних, онда су за нереде криви „хулигани, фашисти и екстремисти“, а за оне који дивљају и пљачкају по Енглеској наводно треба имати разумевања, јер су у питању „млади изгредници, фрустрирани што не могу да купе оно што многи други већ одавно имају“.

Нереди у Енглеској, али и недавни слични нереди у Француској и Италији, најављују расне сукобе који ће ускоро жестоко погодити западну Европу. Себични интереси супер-капиталистичких елита, који на закулисан начин управљају западноевропским државама, омогућили су вишедеценијску најезду имиграната из Африке и Азије у Европу. Многи су показатељи да већина дошљака гаји дубоку мржњу према државама у које су дошли, а које никада до краја нису прихаватили као своје, иако су у њима добили сва права и могућности. Дубоку мржњу они гаје и према домаћем становнишву и његовој култури. Таква је ситуација на западу, али и на истоку Старог континента, у Русији, која се суочава са неконтролисаним упливом имиграната са Кавказа, што је – као и у случају западне Европе – донело тероризам и пораст криминала. Стога се многи Европљани већ сада осећају угрожено у својим сопственим земљама, а ускоро ће се суочити са још страшнијим насиљем које ће их пробудити, надамо се не прекасно, из дубоког сна метеријализма и националне учмалости.

CASAPOUND ITALIA

2011-08-09T04:45:00.000-07:00

Ево дивног примера националистичког активизма, на који би могао да се угледа сваки европски покрет. У питању су наши пријатељи из CPI (CasaPound Italia). Овај промотивни спот на занимљив начин показује широки спектар њихових активности, које потврђују да је славна италијанска нација и даље будна! Надамо се да ћемо врло ускоро бити у могућности да објавимо интервју са њима и на тај начин упознамо србске револуционаре са овом италијанском перјаницом европског препорода који се наслућује.

АКЦИЈА У СРЕМУ - НАШИ ГРАФИТИ

2011-08-06T08:25:00.000-07:00

Акцијом против небриге!

2011-08-03T17:59:00.000-07:00

У циљу борбе против у народу веома присутне малодушности и недовољне бриге данашњих генерација Срба за судбину наше браће на Косову и Метохији, активисти Србске Акције су делили и лепили пригодне летке са порукама које позивају на буђење из сна националне небриге, као и на солидарност са нашом браћом. Ваља нам будити свест и успавану савест међу људима, јер пуно је начина да свако од нас помогне браћи, било материјалним прилогом, посетом и топлом речју, молитвом или макар каналисањем снаге незадовољства постојећим стањем, и усмеравањем исте против Система, чији гоподари настоје да на перфидан начин нашу свету земљу препусте шиптарским узурпаторима!

Буђење Политичког Војника (видео)

2011-08-01T03:24:00.000-07:00

Само део активности припадника Србске Акције, забележен током пролећа и лета ове године.

Манифест србског политичког војинства

2011-07-30T17:33:00.001-07:00

Инспирисан маестралним списом Дерека Холанда под насловом „Политички војник“, наш саборац М.М. саставио је мали идеолошко-духовни путоказ, као манифест политичког војинства који је фокусиран на наше србске (не)прилике и који полазиште има у нашем светосавском сопству. Као и Холанд који је фокусиран на кодреануовски принцип синтезе политичког активизма и религиозног идеализма, аутор „Србског политичког војника“ истиче примат духовности као најчвршће подлоге древној идеји о делатној спремности на лично одрицање зарад добробити заједнице. То је пут духовне дисциплине полтичког активисте, који не сме „једно причати а друго радити“, уколико жели да на достојан начин носи буктињу Идеје.

Овај спис који препоручујемо као битан идеолошки приручник за србске национал-револуционарне активисте, можете преузети овде.