субота, 23. јун 2012.

БЛОГ СРБСКЕ АКЦИЈЕ НА НОВОЈ ЛОКАЦИЈИ


Позивамо Вас да блог Србске Акције од сада пратите на званичном сајту нашег Покрета: srb-akcija.org

субота, 16. јун 2012.

СВЕТИ РОДОНАЧЕЛНИК

Зашто ми, православни Срби, толико величамо и волимо великог жупана Стефана Немању, потоњега светог монаха Симеона Мироточивог? Ми њега не славимо као давно умрлог јунака о коме само гуслари певају, него се радујемо тајанственом присуству живе и светле душе светог Симеона, који је душом жив јер је жив у њему настањени Бог.

Зашто је међу Србима најславнија кућа Немањића? Зашто се цела Србија зове - Немањин род, потомство Немањино? Зашто је Стефан Немања својим узвишеним подвизима у служењу Христу Богу дао диван „типик, одушевљени образац по коме треба да живи елита Србије хришћанске? Стефан Немања је у томе пресудан како за духовни, тако и за материјални живот нације.

ОЧЕЛИЧЕНА ДУША РАТНИКА

На висинама теологије Немања свесно окреће леђа Риму и приволева се светом Јерусалиму. Тиме показује да је прозрео кривоверје Запада и заволео лепоту Христове светлости од Истока. На клизавим низинама политике Немања се определио за јединство србске нације, а против издељености у разне жупаније и завађене кнежевине. Као што је човеку потребно одело и оклоп ако иде у рат, тако је потребно очеличити и душу једног ратника, па и целог народа, ако жели да опстане у непрестаној борби на овој грешној планети. Свети Симеон Немања дао је Србима и заштитни оклоп за њихово тело - то је држава србска. А дао је Србији и светлу душу - то је његов најмлађи син, светитељ Сава, који у себи носи Бога.

Не заборавимо, међутим, да тај исти Свети Сава, дика и понос вечне Србије, наглашава да је његов родитељ, Стефан Немања, био његов духовни наставник и учитељ Православља. Значи, извор и телесне и духовне моћи у србинском роду јесте - Немања. Из њега израстају и Свети Сава и Стефан Првовенчани. Један је архиепископ свима Србима, а други свима Србима краљ.

Ако по плодовима судимо човека и његов значај за читав један народ, онда је Немања за нас оно што је Авраам за Јевреје: он је тај благословени корен православне Србије из којег ничу свети Христови људи за рајско цветање.

У младости Немања се, као родитељ, одупирао монашењу свог најмлађег сина Растка, али је касније у томе видео лепоту Божјега Промисла којим се његов мезимац уздигао у нетрулежну Отаџбину на Небу. У зрелој старости, кад је обезбедио заметак младе србске државе у Рашкој и видео достојног наследника на престолу Србије, мирно се одрекао земаљске круне и пошао у своју Студеницу да као смирени калуђер задобије небеску круну од небеског Цара Исуса Христа.

УЗВИК РАДОСТИ

То одрицање од земаљског царства и јавно приволевање Царству Небеском је архетипски корак Родоначелника Србије у ком је преднаписана сва потоња историја рода. Било је краљева међу Србима и пре Немањића, али они су значајни само за политички живот нације. Немања и његова лоза важни су и својим метаисторијским опредељењем за Небески Јерусалим, за божанствено Православље. Немања сазрева у подвижничкој атмосфери Православне Цркве и увиђа богонадахнуту мудрост у свом најмлађем сину, калуђеру Сави. Отац одлази свом сину на Атон да овековечи, сем родитељске, своју монашку љубав зидањем Хиландара. Тај узвик радости, Хиландар, он је каменом оградио, молитвом окадио, да буде непрекидно благодарење Богородици Дјеви, за монахе светионик и слетиште за ангеле.

Неки приговарају Стефану Немањи да је био окрутан према јеретицима „бабунима. Али када се зна какви су били оновремени владари ван Православља, Немања је злато у поређењу с њима... Уосталом, светац није без греха, него је то човек који је, на ваги Божјој, учинио више добрих него злих дела, и који је своје преступе окајао. Када се узме у обзир да су кривоверни манихејци учили да је Бог створио само духовни свет, а да је ђаво створио материјални свет, онда је њихов закључак јасан - непотребно и проклето је свако културно стваралаштво у материјалном виду. Да су, не дао Бог, у Немањиној Србији победили дуалисти, никада ми не бисмо имали под нашим небом такве чудотворне дворове појања као што су Студеница, Жича, Милешева, Сопоћани, Дечани... Никада не бисмо имали наше манастире, те тврде доказе наше вере у лепоту Божанску која се већ види у телу Васкрслога Христа и васкрснуте Богородице, а видеће се и у телима свих светих када васкрсну у Последњи Дан.

Али, Богу хвала, Немања је савладао „бабуне (посмртно и свог бунтовног сина Вукана), а његова два сина часно су понели две различите власти - један владичанску, а други владарску, обојица као слуге Христа Бога. 

Својим монашењем, Немања је показао да је за нацију ипак вера важнија од политике, а Црква неопходнија од државе. Зато уопште није случајно да је Патријархова капела у двору Београдске патријаршије посвећена светом Симеону Немањи. Ту његова икона, златом печатана, стоји насред храма, тачно испод кубета у ком царује милостиви Пантократор... Та мала икона Симеона Мироточивог је кључ за све ризнице србске душе - за земаљска и небеска блага њена. А наше највеће благо - то су светитељи наши.

Богонадахнути иконописци наши уловили су далековидим потезима пророчанске своје кичице светловиту музику Последњега Дана: ликови светаца на њиховим иконама најављују лепоту човека обоженог, по мери сличности са Богочовеком Христом. Устрептале фреске по сводовима наших манастира носталгично чезну за трубом општега Васкрсења... Тада ће свак видети њихову видовиту истинитост, кад у оживелим телима боголиких светитеља позна ликове свих светих са наших иконостаса и зидова манастирских...

НЕУВЕНИВИ КРИНОВИ

А те неувениве кринове светости посадио је први ктитор, први задужбинар у земљи Србији - Немања - Симеон. Једини мироточиви Србин и данас поручује најбољим Србима, који мисле да су племићи и властела: Последујте стопама мојим, љубезна моја чеда. Ако сте сазрели духовно и децу своју извели на пут, окрените се Богу. Њему поклоните бар последње године живота свог. Манастири моје династије чекају на вас. Немојте да ми остану празни и запустели. Васпитавајте децу своју за Царство Небеско, и рађајте их у великом броју да вам не буде жао ако један од ваших синова оде у монахе, као мој мезимац, ваш апостол - Сава... Ово је заветна порука светог Родоначелника нашег коју он кроз векове напомиње свима поколењима Србије, па и нашем.
Ко ће послушати, ко неће, то је тајна слободе у срцу свакога Србина. Али једно се већ види на делу: ко зида нове и чува старе задужбине православне, ко живи, у раси или без расе, по типику светих Немањића, тај је - по родослову духовном - Немањић.

+Епископ будимски Данило
ТЕОЛОШКИ ПОГЛЕДИ,
1/1973, стр. 1-3

петак, 15. јун 2012.

Это значит, что скоро война!


Ако нам сви тврде да немамо непријатеље
И да Русији не треба тако много бајонета
Ако одају тајне, смањују број пукова
То значи да нам непријатељи спремају рат
То значи да ће ускоро рат

Ако власт жури да се робовски клања
Господарима у Тел-Авиву, Лондону и Вашингтону
Изнова и изнова издају наш народ и државу
То значи да су нам објавили рат
То значи да ће ускоро рат

Ако знају у Кремљу, али упорно ћуте
Ко је пучини морској предао нашу децу
Ако станицу „Мир спуштају на дно
То значи да су они са непријатељима заједно
То значи да ће ускоро рат

Ако руски сељак у безизлазности пије
Ако дрски Кавказац узима плен
Очев дом његов, и сестру и жену
То значи да су нам објавили рат
То значи да ће ускоро рат

Ако власти у Кремљу обележавају Пурим
То значи да је поново у невољи Трећи Рим
Ако је руски народ постао прогоњен у држави
Датој од Бога њему - то значи биће рата
То значи да ће ускоро рат

Рат као рат, Руси не морају да се привикавају
Што би у отвореном боју непријатељску силу уништили
Подигни се народе у Православну Војску
Дошло је време да се за Русију боримо
То значи да ће ускоро рат

четвртак, 14. јун 2012.

СРБСКИ РАДНИК


На нашој идеји национал-синдикалистичког организовања србског радништва и нашем социјалном концепту, темељи се мисао да је борба за радничка права и права незапослених неодвојива од тежње за националном слободом србског човека. Предуслов и клица и једне и друге борбе, јесте војевање против владајућег духа кукавичлука и нерадништва, чиме се једино може ходити путем на чијем ће концу, уз Божју помоћ, васкрснути и утврдити се нова, поносна Србија – земља слободних људи.

ЕКСПЛОАТАЦИЈА И ДЕГРАДАЦИЈА

Србија је данас поприште специјалног рата који се води против наше вере и нације, културе и наслеђа, и који је усмерен против нас као људи, а у име злокобне демо(но)кратије и злоупотребе људских права. Доведени смо у положај, где нас дојучерашњи домаћи лопови и увозни криминалци, а сада „угледни бизнисмени и сарадници или налогодавци режима, уцењују нехуманим условима рада, не плаћајући своје обавезе и третирајући нас као своје власништво у нашој сопственој земљи.

Док експлоатација радника, који су остали без икаквих права, поприма застрашујуће размере, безобзирни властодржци и партијаши, који су продали или поклонили наше фабрике, државну и друштвену имовину, уништавајући притом економију Србије и животе милиона Срба, у својој су обести осиромашили и готово разорили читав један слој становништва, оставивши га без икаквих прихода, без посла, неисплаћеног радног стажа, без услова за пензију, назвавши га цинично губитници транзиције“. На тај начин, србске раднике осудили су на полуживот недостојан човека, да као социјални случајеви, само без икакве надокнаде, попут номада без домовине, лутају од немила до недрага, тражећи било какав посао, не би ли својој деци и себи обезбедили частан али крвав хлеб и спас од јавних казана и понижења. То је задужбина демократије, транзиције и евроатлантских интеграција, које целу нацију одводе у ропство, експлоатацију и деградацију.

Сељаци су уместо субвенција добили педерске параде, интелегенција је уместо обећаног посла у струци добила европске лопате и евроунијатске шарене лаже, а нашим женама је уместо породице и деце понуђено бесплатно утробно чедоморство и сваки неморал. Србском народу се уместо националног поноса и достојанства, нуде сатанистички евро-хедонизам, фанатична србомржња, јавна педерастија, бесплатне хирушке промене пола, наркоманија и проституција, идеологија блуда и моралног разврата. Једном речју, Србија се претвара у колонију обезглављених робова, под влашћу корумпираних политичара, тајкуна и белосветског олоша.

БУЂЕЊЕ

Тежина болести је јасна, и пуком константацијом исте нећемо много допринети оздрављењу нашег народог корпуса и коначном ступању на стазе препорода. Дакле, шта чинити и чему тежити?

Поново упућујемо на духовни преображај као на нужни предуслов сваког истинског прогреса. То је једини пут којим можемо покидати ланце, у које су нас везали демократски окупатори, партијаши и тајкуна, покидати копрене безнађа и апатије. Верујмо у победу и боримо се заједно и сложно за уистину србску отаџбину, очишћену од сваке деградације и понижења, за достојанствену србску нацију ослобођену од сваке експлоатације и либералног зла.

Национал-револуционарним духом, вером и поштеним радом, изградићемо и обезбедићемо наше породице, осветићемо наше животе и, уз Божју помоћ, васкрснуће и утврдиће се нова, поносна Србија.

Ново уређење наше отаџбине мора да обезбеди стабилну и јаку унитарну државу, посао и правду за све слојеве друштва, да у њему свако има своја права, али и да има тачно одређене дужности, како према себи и својој породици, тако и према Богу, ближњима и држави. Да свако буде запошљен на своју и општу корист и да се богатство, које се ствара кроз процесе радничког и интелектуалног прегалаштва, распоређује тако да корист има и сама држава као правно-политички оквир народне заједнице, наравно и послодавци и радници, тако да сви радни људи могу својим физичким и интелектуалним радом обезбедити личну и породичну егзистенцију, а не као до сада само подмићени политичари и повлашћени лихварско-тајкунски несој, који под патронатом својих ционистичких господара живи од националне несреће и радничке муке.

Ми, национално свесни Срби, не можемо више у сопственој држави као просјаци тражити уступке од нељуди и њихових слугу, који су бомбардовањем наших градова, убијањем наших људи и деце, помажући наше вековне непријатеље и демократском револуцијом“, а заправо преваром и ултиматумима, узурпирали власт, узурпирали наше земље и наш народни иметак.

НАЦИОНАЛ-СИНДИКАЛНИ САВЕЗ

Србски радник и сељак као носиоци стваралачке снаге нашег народа, налазе се у епицентру свих удара изазваних сталним економским турбуленцијама. Њихова улога посебно је битна у будућој националној револуцији, која пак зависи управо од радничке свести о неодвојивости борбе за економски бољитак од борбе за националну слободу. Управо зато се национал-синдикалистички принцип, о коме је већ било речи, намеће као једини одговор постојећем наказном стању. Стога се поставља логично питање о  начину његове реализације?

Јасно је да се штрајковима мањих група обесправљених радника не постижу значајни и суштински ефекти. Потребно је првенствено одбацивање свих лажних синдиката, левичара и комуно-анархиста, који служе интересима експлоататора и ненародног режима а не радним људима, и безусловно уједињење свих радника и радно способних људи, те свих незапослених и студената у јединствени монолитни блок национално-синдикалног савеза, који ће изнедрити нову националну елиту и који ће бити одлучујући фактор у остваривању тражених права. У спровођењу свих радничких и народних протеста треба тежити удруженој и масовној радничкој акцији, која је једини рецепт за остваривање националне слободе и социјалне правде.

Наводна решења, појединачни договори и социјални програми, заправо су перфидни механизми са одложеним дејством, који ће на крају те исте раднике ипак оставити на улици и преквалификовати их у кориснике народних кухиња.

Штрајкови глађу преварених радника, ратних ветерана, војних и цивилних инвалида, режим и партијаше не дотичу уопште и служе им само за подсмех и вежбање бруталности својих плаћеничких хорди, које служе углавном за премлаћивање и хапшење честитих, али осиромашених и напаћених људи, а нарочито национално свесних родољуба који бране своје породице од либералног капитализма и туђинских деструктивних елемената.

Уз помоћ својих плаћеничких лажних синдиката и својих наоружаних јаничара, ова антисрбска власт остварује своје издајничке планове без већих проблема. 

Зато је потребан јединствени социјал-национални фронт, ради успешног слома  ненародног режима. 

У постојећим околностима, изборима се не мења ништа. Опозиција обећава оно што народ жели да чује, а када преузме власт, бивша опозиција постаје део истог анти-народног Система.

Ни мирним протестима и бесмисленим прикупљањем потписа не постиже се апсолутно ништа.
Да бисмо живели достојанствено, као људи, од свога рада а не од милостиње однарођених властодржаца, ми морамо срушити овај паразитски Систем до темеља. Ми, србски националисти, морамо победити Систем, сачувавши се претходно од његовог разорног утицаја, и преузети нашу отаџбину из руку експлоататора, успоставити народну власт и обезбедити будућност за своју децу. Зато је неопходна масовна акција и мобилизација свих здравих народних снага и заједничко, паралелно деловање нових, уистину независних радничких синдиката и широког националистичког фронта против слугу ционистичког поретка, а у корист националних и социјалних захтева данашњице.

Организујући заједничку национал-синдикалну борбу, за своју нацију и своја радничка права, кроз ново буђење слободарске и социјалне свести, саздаћемо несаломиви фактор победе на национал-социјалном фронту, где се води битка за нашу земљу, веру и крв.

БОГ, НАЦИЈА, РАД!

петак, 01. јун 2012.

НОВИ ЗЛОЧИН ОКУПАТОРА!

По стишавању (пост-)изборне халабуке у Србији, НАТО окупатор на светој србској земљи наставља са провокацијама и злоделима, у циљу јачања притиска на србски народ са севера покрајине. Наиме, јутрошње насилно уклањање барикада са магистралног пута Лепосавић - Косовска Митровица - Приштина у Рудару, иницирало је сукоб између окупаторских војника и народа који истрајно и непоколебљиво стоји на бранику властитог кућног прага.

Услед свог пословичног кукавичлука, војници КФОР-а су при рушењу барикада посегнули и за ватреним оружјем, што овдашњи антисрбски медији и властодржци срамно прећуткују, иако ране код повређених Срба, као и изрешетане фасаде србских домова, то недвосмислено доказују. Такође, прећутали су или маргинализовали овдашњи изроди и целокупно данашње брутално малтретирање народа од стране КФОР-а, уз претресање станова и уништавање аутомобила и других објеката у србском власништву, али такво медијско помрачење већ одавно не изненађује све оне који су свесни репресивног и пропагандног карактера антисрбске машинерије.

Иначе, ново насиље НАТО окупатора није ни мало поколебало србске бранитеље, који су као и при досадањшим истоврсним ситуацијама одмах почели са прављењем нових барикада, без којих је већ скоро годину дана немогућ миран сан наших људи на северу косовско-метохијске земље.

Па ипак, упркос злочину окупатора и очекиваном срамном и млаком држању овдашњих нових-старих властодржаца и медија поводом наведених актуелности, један данашњи догађај осветлео је образ Србије и њене престонице. Наиме, београдски матуранти су на згражавање читаве антисрбске булументе, током данашње прославе завршетка школске године, у центру града пружили подршку и свом народу на Косову и Метохији који се бори за опстанак, као и србским сужњима у хашкој тамници. А управо тај национално освешћени део младе Србије подгрева веру у истински преображај, чији ће бљесак у своје време и најавити ослобођење србског Косова и Метохије и свих наших окупираних крајева!