среда, 31. август 2011.

ЗАХТЕВИ СРБА СА СЕВЕРА КОСОВА

Одборници четири општине са севера Косова и Метохије одржали су седницу о политичко-безбедносној ситуацији на северу у београдској општини Стари град. У Закључцима са седнице српских одборника одбацује се захтев за распуштање институција на северу Косова, а тај захтев, који је изрекла немачка канцеларка, оцењује се као ултиматум.

Полазећи од опште ситуације у четири општине северног Косова после запоседања административних прелаза Брњак и Јариње 25. јула од стране специјалних јединица албанске полиције, преузимања контроле на поменутим прелазима од стране КФОР-а, као и неповољних последица споразума представника Владе Србије и КФОР-а од 5. августа.
Имајући у виду да су ови догађаји условили потпуну изолацију четири општине укидање слободе кретања људи и промета роба, недостатак животних намирница лекова, болничког материјала и опреме, чиме се ствара једини европски гето данашњег времена.
Препознајући да се овим срамним активностима ствара ситуација свршених чињеница пред нову рунду тзв. дијалога између Београда и Приштине, када ће представници власти Србије бити стављени пред ултиматум да прихвате царински печат нелегалне и насилно створене квазидржаве Косово.
Ми, одборници четири општине на северу Косова као легитимни представници грађана Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића, свесни опасности историјског тренутка како за становнике ових општина , тако и за све Србе на Косову и Метохији , а највише и првенствено за нашу отаџбину Србију
Доносимо следеће закључке:
1. Захтевамо да се наша држава, Република Србија, активније и одлучније ангажује на одбрани националних интереса у покрајини Косово и Метохија. У том погледу, тражићемо да овлашћени органи Србије ставе до знања и домаћој и светској јавности да ће користити сва средства државе у одбрани егзистенцијалних интереса Срба у покрајини уколико присутне међународне мисије то не буду чиниле оглушујући се већ годинама о своје обавезе из Резолуције Савета безбедности УН 1244.
2. У том погледу тражимо да власти Србије неопозиво ставе на дневни ред својих комуникација са представницима КФОР-а повратак на режим административних прелаза од пре 25. јула, како то захтева Декларација Скупштине Србије од 30. јула.
3. Захтевамо од Владе Републике Србије да у складу са анексом 2. тачка 6. Резолуције 1244 Савета Безбедности УН, пред Саветом Безбедности УН-а затражи повратак дела безбедносних снага Србије на Косово и Метохију у циљу заштите живота и имовине грађана.
4. Захтевамо да после неуспелих разговора и нејасних договора са представницима КФОР-а, представници власти Србије јасно ставе на знање да у Бриселу 2. септембра неће прихватити царински печат тзв. Републике Косова, јер би супротан исход значио коначно предавање Покрајине у руке албанским сепаратистима. Указујемо да у случају прихватања царине и царинског печата на административним прелазима, Српски народ неће прихватити такво наметнуто решење и затражиће да се о том питању изјасни Скупштина Републике Србије.
5. Захтеве канцеларке Ангеле Меркел које је упутила властима у Србији, српски народ са Косова и Метохије одбацује у потпуности, јер сматрају да је то ултиматум супротан свим међународним прописима.
6. Свесни куда води наставак досадашњег дијалога Београда и приштине под контролом Брисела Захтевамо да се ова форма дијалога замени разговорима о решавању свих питања кроз посредовање Савета Безбедности УН. У том погледу тражимо да у делегацији Србије буду и представници из Порајине.
7. Предлажемо да Влада Србије донесе пропис о једнаком опорезивању роба које улазе у Покрајину као и у остатку Србије. Тиме ће се предупредити све злонамерне гласине о незаконитом и криминалном промету роба из остатка Србије у Покрајину.
8. Са овим Закључцима ћемо упознати главне представнике власти Србије, највише достојанственике Српске православне цркве и представнике амбасаде Руске Федерације у Београду.
Чврсто опредељени да бранимо своје породице, домове и имовину, али исто тако и нашу једину државу Србију тражимо пуно разумевање оправданости оваквог нашег става у читавој Србији, њеним државним органима, политичким организацијама и у целокупном јавном мњењу.

Живела Србија, живело Косово и Метохија као неодвојиви део Србије!

субота, 20. август 2011.

БУЂЕЊЕ ИЗ ЦРВЕНОГ СНА


У Србији се током лета које још увек траје догодило много значајних и врло пропраћених догађаја који су заокупили пажњу скоро целокупне домаће и стране јавности. Цео јул месец протекао је углавном у вези са кризом на српском Косову и Метохији и са притисцима шиптарских сецесиониста на преостали српски живаљ. Та криза и данас траје и далеко је од решења. Одмах након тога избиле су и веће несугласице између коалиционих партнера у власти пошто се приближавају избори. Политика Косово и ЕУ коначно је доживела свој суноврат, а тога су свесни и сами представници власти. Нови талас варничења на политичкој сцени, након Косова и Метохије, све неизвеснијих евроунијатских интеграција и новог таласа економске кризе било је и ограђивање режимлија од овогодишњег одржавања тзв. Параде поноса. Из дана у дан све је више оних који се томе противе, јер су свесни да избори иду ускоро, па ко вели сваки глас је драгоцен, посебно што српски народ упркос свим притисцима није и даље значајно већински благонаклон према таквој скарадштини.

Оно што је током овог дела врућег српског лета остало ван жиже јавности, јесте један смео, нужан, неопходан и поврх свега оригиналан начин исказивања протеста против злочиначког комунистичког наслеђа у Србији...   Цео текст 

понедељак, 15. август 2011.

НЕРЕДИ – ИЛИ РАСНИ РАТ У НАЈАВИ


 
Би-би-си је емитовао снимак нереда у северном Лондону. Хиљаде црнаца, припадника афро-карипске етничке заједнице, пљачкало је и уништавало све што им се нашло на путу: продавнице, ресторане, аутомобиле. Било је и упада у приватне куће.  Водитељ Би-би-сијеве ванредне информативне емисије покушавао је да прокоментарише снимак: „Као што видите, ово су млади људи… Све су то млади људи. Неки од њих веома млади...“ Политичка коректност и аутоцензура му нису дозволили да каже оно што је било тако очевидно: људима који су уништавали северни Лондон, осим младости, било је заједничко и то што су били – црнци. Енглески медији су по сваку цену желели да прећуте оно што је свако могао да види – Лондоном, а затим и читавом Енглеском су се ширили расни немири. Имигранти из Африке и Азије су, пљачкајући и палећи градске четврти, демонстрирали мржњу према држави која их је прихватила и пружила им сигурност. Ако сте имигрант у Великој Британији, сасвим пристојно можете живети чак и ако не радите ништа. И то у државном стану! Па тако у Енглеској чак и осведочени терористи, на основу свог имигрантског статуса, примају од државе социјалну помоћ. Пример за то је Мухамед ал-Гуербоузи, тражен у Мароку због тероризма и осумњичен за терористички напад у Мадриду (2004), који добија социјалну помоћ у износу од 1.000 фунти месечно. Крајем априла ове године, енглеска штампа је објавила следећи податак: дванаесточлана породица имиграната из Етиопије добија помоћ од око 1.500 фунти недељно, у кући коју су добили од државе. Знајући ово, лако је разумети коментар једног енглеског новинара, који је између осталог рекао: „Ови нереди немају никакве везе са немаштином. Само на Острву можете чути како се на сиромаштво жале они који носе патике од 100 фунти и тренерке од 300 фунти. Био је то прави одговор на левичарске бесмислице о томе да су наводно економски проблеми и дискриминација, а не расне тензије изазвали нереде.

У нередима нису учествовали само незапослени, који у Енглеској живе искључиво о трошку пореских обавезника, већ и они запослени и добро плаћени. Девојка, црнкиња, запослена у продавници рачунарске опреме и беле технике, ухапшена је док је, током нереда, пљачкала продавницу у којој ради. Због учешћа у нередима и пљачке ухапшен је и Алексис Бејли, тридесетједногодишњи црнац, који ради као у учитељ у основној школи. Све ово јасно говори да нереди у Енглеској нису избили због сиромаштва и изолованости, већ је корен проблема културне и духовне природе.

Нереди су започели након што је лондонска полиција, у покушају хапшења, убила Марка Дагана, наоружаног криминалца афро-карипског порекла. Расне и верске тензије у Енглеској, као и висок степен криминалитета у црначким и имигрантским заједницама, су очигледан фактор који је запалио нереде. И није тешко разумети зашто енглески државни медији то прећуткују, али није ни мало лако схватити зашто поједини новинари у Србији такође пренебрегавају ову очевидну чињеницу! А тек шта рећи о новинарској не-етици и двоструким стандардима: када се младост у Србији побуни против одржавања параде сексуално настраних, онда су за нереде криви хулигани, фашисти и екстремисти, а за оне који дивљају и пљачкају по Енглеској наводно треба имати разумевања, јер су у питању млади изгредници, фрустрирани што не могу да купе оно што многи други већ одавно имају.


Нереди у Енглеској, али и недавни слични нереди у Француској и Италији, најављују расне сукобе који ће ускоро жестоко погодити западну Европу. Себични интереси супер-капиталистичких елита, који на закулисан начин управљају западноевропским државама, омогућили су вишедеценијску најезду имиграната из Африке и Азије у Европу. Многи су показатељи да већина дошљака гаји дубоку мржњу према државама у које су дошли, а које никада до краја нису прихаватили као своје, иако су у њима добили сва права и могућности. Дубоку мржњу они гаје и према домаћем становнишву и његовој култури. Таква је ситуација на западу, али и на истоку Старог континента, у Русији, која се суочава са неконтролисаним упливом имиграната са Кавказа, што је – као и у случају западне Европе – донело тероризам и пораст криминала. Стога се многи Европљани већ сада осећају угрожено у својим сопственим земљама, а ускоро ће се суочити са још страшнијим насиљем које ће их пробудити, надамо се не прекасно, из дубоког сна метеријализма и националне учмалости.  

уторак, 09. август 2011.

CASAPOUND ITALIA


Ево дивног примера националистичког активизма, на који би могао да се угледа сваки европски покрет. У питању су наши пријатељи из CPI (CasaPound Italia). Овај промотивни спот на занимљив начин показује широки спектар њихових активности, које потврђују да је славна италијанска нација и даље будна! Надамо се да ћемо врло ускоро бити у могућности да објавимо интервју са њима и на тај начин упознамо србске револуционаре са овом италијанском перјаницом европског препорода који се наслућује.

субота, 06. август 2011.

среда, 03. август 2011.

Акцијом против небриге!

У циљу борбе против у народу веома присутне малодушности и недовољне бриге данашњих генерација Срба за судбину наше браће на Косову и Метохији, активисти Србске Акције су делили и лепили пригодне летке са порукама које позивају на буђење из сна националне небриге, као и на солидарност са нашом браћом. Ваља нам будити свест и успавану савест међу људима, јер пуно је начина да свако од нас помогне браћи, било материјалним прилогом, посетом и топлом речју, молитвом или макар каналисањем снаге незадовољства постојећим стањем, и усмеравањем исте против  Система, чији гоподари настоје да на перфидан начин нашу свету земљу препусте шиптарским узурпаторима!

понедељак, 01. август 2011.

Буђење Политичког Војника (видео)

Само део активности припадника Србске Акције, забележен током пролећа и лета ове године.