У Србији се током лета које још увек траје догодило много значајних и врло пропраћених догађаја који су заокупили пажњу скоро целокупне домаће и стране јавности. Цео јул месец протекао је углавном у вези са кризом на српском Косову и Метохији и са притисцима шиптарских сецесиониста на преостали српски живаљ. Та криза и данас траје и далеко је од решења. Одмах након тога избиле су и веће несугласице између коалиционих партнера у власти пошто се приближавају избори. Политика Косово и ЕУ коначно је доживела свој суноврат, а тога су свесни и сами представници власти. Нови талас варничења на политичкој сцени, након Косова и Метохије, све неизвеснијих евроунијатских интеграција и новог таласа економске кризе било је и ограђивање режимлија од овогодишњег одржавања тзв. Параде поноса. Из дана у дан све је више оних који се томе противе, јер су свесни да избори иду ускоро, па ко вели сваки глас је драгоцен, посебно што српски народ упркос свим притисцима није и даље значајно већински благонаклон према таквој скарадштини.Оно што је током овог дела врућег српског лета остало ван жиже јавности, јесте један смео, нужан, неопходан и поврх свега оригиналан начин исказивања протеста против злочиначког комунистичког наслеђа у Србији... Цео текст
