Би-би-си је емитовао снимак нереда у северном Лондону. Хиљаде црнаца, припадника афро-карипске етничке заједнице, пљачкало је и уништавало све што им се нашло на путу: продавнице, ресторане, аутомобиле. Било је и упада у приватне куће. Водитељ Би-би-сијеве ванредне информативне емисије покушавао је да прокоментарише снимак: „Као што видите, ово су млади људи… Све су то млади људи. Неки од њих веома млади...“ Политичка коректност и аутоцензура му нису дозволили да каже оно што је било тако очевидно: људима који су уништавали северни Лондон, осим младости, било је заједничко и то што су били – црнци. Енглески медији су по сваку цену желели да прећуте оно што је свако могао да види – Лондоном, а затим и читавом Енглеском су се ширили расни немири. Имигранти из Африке и Азије су, пљачкајући и палећи градске четврти, демонстрирали мржњу према држави која их је прихватила и пружила им сигурност. Ако сте имигрант у Великој Британији, сасвим пристојно можете живети чак и ако не радите ништа. И то у државном стану! Па тако у Енглеској чак и осведочени терористи, на основу свог имигрантског статуса, примају од државе социјалну помоћ. Пример за то је Мухамед ал-Гуербоузи, тражен у Мароку због тероризма и осумњичен за терористички напад у Мадриду (2004), који добија социјалну помоћ у износу од 1.000 фунти месечно. Крајем априла ове године, енглеска штампа је објавила следећи податак: дванаесточлана породица имиграната из Етиопије добија помоћ од око 1.500 фунти недељно, у кући коју су добили од државе. Знајући ово, лако је разумети коментар једног енглеског новинара, који је између осталог рекао: „Ови нереди немају никакве везе са немаштином. Само на Острву можете чути како се на сиромаштво жале они који носе патике од 100 фунти и тренерке од 300 фунти“. Био је то прави одговор на левичарске бесмислице о томе да су наводно економски проблеми и дискриминација, а не расне тензије изазвали нереде.
У нередима нису учествовали само незапослени, који у Енглеској живе искључиво о трошку пореских обавезника, већ и они запослени и добро плаћени. Девојка, црнкиња, запослена у продавници рачунарске опреме и беле технике, ухапшена је док је, током нереда, пљачкала продавницу у којој ради. Због учешћа у нередима и пљачке ухапшен је и Алексис Бејли, тридесетједногодишњи црнац, који ради као у учитељ у основној школи. Све ово јасно говори да нереди у Енглеској нису избили због сиромаштва и изолованости, већ је корен проблема културне и духовне природе.
Нереди су започели након што је лондонска полиција, у покушају хапшења, убила Марка Дагана, наоружаног криминалца афро-карипског порекла. Расне и верске тензије у Енглеској, као и висок степен криминалитета у црначким и имигрантским заједницама, су очигледан фактор који је „запалио“ нереде. И није тешко разумети зашто енглески државни медији то прећуткују, али није ни мало лако схватити зашто поједини новинари у Србији такође пренебрегавају ову очевидну чињеницу! А тек шта рећи о новинарској не-етици и двоструким стандардима: када се младост у Србији побуни против одржавања параде сексуално настраних, онда су за нереде криви „хулигани, фашисти и екстремисти“, а за оне који дивљају и пљачкају по Енглеској наводно треба имати разумевања, јер су у питању „млади изгредници, фрустрирани што не могу да купе оно што многи други већ одавно имају“.
Нереди у Енглеској, али и недавни слични нереди у Француској и Италији, најављују расне сукобе који ће ускоро жестоко погодити западну Европу. Себични интереси супер-капиталистичких елита, који на закулисан начин управљају западноевропским државама, омогућили су вишедеценијску најезду имиграната из Африке и Азије у Европу. Многи су показатељи да већина дошљака гаји дубоку мржњу према државама у које су дошли, а које никада до краја нису прихаватили као своје, иако су у њима добили сва права и могућности. Дубоку мржњу они гаје и према домаћем становнишву и његовој култури. Таква је ситуација на западу, али и на истоку Старог континента, у Русији, која се суочава са неконтролисаним упливом имиграната са Кавказа, што је – као и у случају западне Европе – донело тероризам и пораст криминала. Стога се многи Европљани већ сада осећају угрожено у својим сопственим земљама, а ускоро ће се суочити са још страшнијим насиљем које ће их пробудити, надамо се не прекасно, из дубоког сна метеријализма и националне учмалости.
