среда, 31. август 2011.

ЗАХТЕВИ СРБА СА СЕВЕРА КОСОВА

Одборници четири општине са севера Косова и Метохије одржали су седницу о политичко-безбедносној ситуацији на северу у београдској општини Стари град. У Закључцима са седнице српских одборника одбацује се захтев за распуштање институција на северу Косова, а тај захтев, који је изрекла немачка канцеларка, оцењује се као ултиматум.

Полазећи од опште ситуације у четири општине северног Косова после запоседања административних прелаза Брњак и Јариње 25. јула од стране специјалних јединица албанске полиције, преузимања контроле на поменутим прелазима од стране КФОР-а, као и неповољних последица споразума представника Владе Србије и КФОР-а од 5. августа.
Имајући у виду да су ови догађаји условили потпуну изолацију четири општине укидање слободе кретања људи и промета роба, недостатак животних намирница лекова, болничког материјала и опреме, чиме се ствара једини европски гето данашњег времена.
Препознајући да се овим срамним активностима ствара ситуација свршених чињеница пред нову рунду тзв. дијалога између Београда и Приштине, када ће представници власти Србије бити стављени пред ултиматум да прихвате царински печат нелегалне и насилно створене квазидржаве Косово.
Ми, одборници четири општине на северу Косова као легитимни представници грађана Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Лепосавића, свесни опасности историјског тренутка како за становнике ових општина , тако и за све Србе на Косову и Метохији , а највише и првенствено за нашу отаџбину Србију
Доносимо следеће закључке:
1. Захтевамо да се наша држава, Република Србија, активније и одлучније ангажује на одбрани националних интереса у покрајини Косово и Метохија. У том погледу, тражићемо да овлашћени органи Србије ставе до знања и домаћој и светској јавности да ће користити сва средства државе у одбрани егзистенцијалних интереса Срба у покрајини уколико присутне међународне мисије то не буду чиниле оглушујући се већ годинама о своје обавезе из Резолуције Савета безбедности УН 1244.
2. У том погледу тражимо да власти Србије неопозиво ставе на дневни ред својих комуникација са представницима КФОР-а повратак на режим административних прелаза од пре 25. јула, како то захтева Декларација Скупштине Србије од 30. јула.
3. Захтевамо од Владе Републике Србије да у складу са анексом 2. тачка 6. Резолуције 1244 Савета Безбедности УН, пред Саветом Безбедности УН-а затражи повратак дела безбедносних снага Србије на Косово и Метохију у циљу заштите живота и имовине грађана.
4. Захтевамо да после неуспелих разговора и нејасних договора са представницима КФОР-а, представници власти Србије јасно ставе на знање да у Бриселу 2. септембра неће прихватити царински печат тзв. Републике Косова, јер би супротан исход значио коначно предавање Покрајине у руке албанским сепаратистима. Указујемо да у случају прихватања царине и царинског печата на административним прелазима, Српски народ неће прихватити такво наметнуто решење и затражиће да се о том питању изјасни Скупштина Републике Србије.
5. Захтеве канцеларке Ангеле Меркел које је упутила властима у Србији, српски народ са Косова и Метохије одбацује у потпуности, јер сматрају да је то ултиматум супротан свим међународним прописима.
6. Свесни куда води наставак досадашњег дијалога Београда и приштине под контролом Брисела Захтевамо да се ова форма дијалога замени разговорима о решавању свих питања кроз посредовање Савета Безбедности УН. У том погледу тражимо да у делегацији Србије буду и представници из Порајине.
7. Предлажемо да Влада Србије донесе пропис о једнаком опорезивању роба које улазе у Покрајину као и у остатку Србије. Тиме ће се предупредити све злонамерне гласине о незаконитом и криминалном промету роба из остатка Србије у Покрајину.
8. Са овим Закључцима ћемо упознати главне представнике власти Србије, највише достојанственике Српске православне цркве и представнике амбасаде Руске Федерације у Београду.
Чврсто опредељени да бранимо своје породице, домове и имовину, али исто тако и нашу једину државу Србију тражимо пуно разумевање оправданости оваквог нашег става у читавој Србији, њеним државним органима, политичким организацијама и у целокупном јавном мњењу.

Живела Србија, живело Косово и Метохија као неодвојиви део Србије!