ЗОРАН ВУЈОВИЋ (1988-2008)

У уторак, 8/21. фебруара, навршило се четири године од погибије младог србског родољуба Зорана Вујовића, који је трагично настрадао учествујући у пројави правденог народног гнева против америчког окупатора. Надахнут љубављу према србском Косову и Метохији и мржњом према неправди и окупацији србске земље, Зоран је осветлао образ новим србским нараштајима, указавши им на трновит али узвишени пут на коме је љубав према роду постављена изнад бриге за земни живот. Трагичном смрћу, Зоран је завио у црно своје најближе, наневши им непреболну рану, у чијем болу саучешће узима читава родољубива Србадија, која је ганута Зорановом судбином али и подстакнута на даље пружање отпора окупатору! Поставши тако једним од симбола савремене патриотске борбе долазеће младе Србије за србско Косово и Метохију, Зоран је посведоченом храброшћу и родољубљем, несумњиво засветлео духом Лазаревих витезова! Чврсто верујемо да се својим херојским чином и обрео у њиховом друштву у Небеској Србији!

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

SERBS AND POLES ALWAYS TOGETHER!

He came to defend our Serbian land
for freedom of Europe he made a stand
a Polish knight came to fight
against Turks he brought a light

A noble man with black helmet and shield
was one of the bravest in the battlefield.
He rode and fought with his black horse
and cut Islamic beasts with no remorse

Black knight - we will always remember
Serbs and Poles - always together!
Near the Danube you died for us
Black knight - always in our hearts!

He was really one of the best
in hall of heroes now he rests.
Polish warrior and Serbian knights
from the skies support our fight!

ДУХ УСТАНКА

Сваком иоле родољубивом Србину, јасно је да би се вожд Карађорђе, када би се на волшебан начин појавио у нашем времену, несумњиво обрачунао са овом издајничком кликом која му лажно и лицемерно исказује поштовање сваке године на дан Сретења Господњег. Али Вожд, као и читава армија наших предака који су на данашњи дан 1804. године покренули национални и социјални устанак против азијатског окупатора, сигурно не би благонаклоно гледали ни на понашање већине данашњих Срба, који остају мирни упркос толиким националним понижењима, а поготово оних који су свесни тежине ситуације, а у сопственој пасивној млакости не чине ништа. За излазак из постојећег неприродног и тмурног стања, неизоставно су потребни управо нови Карађорђи, који ће нас пренути, сабрати и повести у ослободилачку борбу. Али такве људе нам Бог неће дати без нашег залагања и труда да их задобијемо и заслужимо. Они не могу бити изнедрени из народа какав су данашњи Срби. Морамо се као народ пренути и вратити себи! Предуслов сваког политичког ослобођења јесте претходно ослобођење себе самог из окова конформизма, материјализма, националне неодговорности и уљуљканости у лажни мир ове устајале духовне баре нашег времена. Ми који смо свесни таквих законитости, наставићемо да се сабирамо и припремамо за одлучни бој који је пред нама. Следићемо идеал великог Вожда и његов дух устанка, који је насушно потребан у данашњем нејуначком времену!

ДРЕЗДЕН - НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН

На данашњи дан се сећамо стравичног злочина који су над немачким цивилним становништвом починили „победници“, носиоци европског „хуманизма и прогреса“. Од 13. до 15. фебруара 1945. у зверском бомбардовању Дрездена, убијено је неколико десетина хиљада људи, жена и деце. Читаве породице су мучки побијене, малена, недужна деца су остала угљенисана под дрезденским рушевинама, у чврстим загрљајима немоћних, мртвих мајки. Ово је један од најстравичнијих злочина у новијој светској историји, као и онај у Хирошими и Нагасакију. Док мали број савесних оплакује недужне и подсећа  на некажњени злочин, званична историографија и даље злочине назива победом. 

ROCK NAZIONALISTA

Hobbit је добро познат и веома омиљен бенд међу националистима широм Европе. Бенд је основан у Перуђи 1994. када је пар ентузијаста одлучило да покрене националистички бенд. Ово је произашло из потребе да се огласе и они студенти који се нису идентификовали са друштвеним центрима, а који су били стецишта комуниста, врло присутних на улицама у то време... У новом броју нашег часописа Војска смене читаћете интервју са њима.

ДРЕЗДЕН 1945 – АЛЕКСИНАЦ 1999

Поводом почетка сарадње Србске Акције и немачке „Акције против заборава“, на сајту овог удружења објављен је следећи прилог:

Србија: зидне пароле

Поред информација које нам у Дрезден пристижу из Србије, добили смо и следећу слику. Она показује натпис на зиду „Дрезден 1945 – Алексинац 1999“. Варошица Алексинац је тешко пострадала 1999, током рата на Косову и агресије НАТО пакта. Србски активисти су овом акцијом мудро препознали директну везу између прошлости и садашњости, у којима терористичко бомбардовање цивила остаје константа у политици агресије НАТО земаља и њихових савезника, а посебно САД.

ГОДИШЊИЦА УБИСТВА ЂЕНЕРАЛА НЕДИЋА

У суботу, 04. фебруара, навршило се 66 година од мученичке погибије ђенерала Милана Недића, једног од најзаслужнијих Срба, и то не само у протеклом веку већ и у читавој прошлости србског народа. У страдалним временима Другог светског рата, његова Влада народног спаса удомила је преко пола милиона Срба избеглих пред усташким ножем, а одлучном антикомунистичком акцијом прекинула одмазде окупатора и својим интелектуалним и политичким прегнућем радила на повратку србског народа свом исконском закону живота, насупрот либерал-демократској и југословенској заблуди.

Судбина ђенерала Недића, заробљеног од стране америчке војске, мучки убијеног од стране комуниста и клеветаног од стране псеудо-патриота, указује на крстоносни србски пут, који је тежак али исправан и узвишен. Тај србски пут, у данашњем времену, Србска Акција претпоставља свим беспућима и странпутицама наше туробне политичке стварности, и у борби за Србску идеју, молитвено се обраћамо и ђенералу Недићу као житељу Небеске Србије, за заступништво пред Господом.

Слава ђенералу Недићу!

Слава Србији!

ПРЕДРАГ ДРАГИЋ КИЈУК (1945–2012)

Истакнути есејиста, потпредседник Одбора за одбрану слободе и права Удружења књижевника Србије Предраг Драгић Кијук, преминуо је у понедељак 16/29. јануара, у 67. години од последица можданог удара, у београдској болници „Свети Сава“, саопштио је УКС.

Интелектуалац изузетне унутрашње снаге, кога је Интернационални биографски центар (St. Thomas Place, England) 2010. године прогласио за једног од 100 слободних мислилаца у свету, аутор је 20 књига.

Био је уредник часописа Serbian Literary Magazine и главни и одговорни уредник „Књижевних новина“.

Кијукова дела преведена су на 10 светских језика, а посебан допринос националној култури представља његово лексикографско дело Catena mundi I-II, особена духовна енциклопедија србског народа.

Инспирисан Кијуковом књигом Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry, најпопуларнији британски композитор класичне музике сер Џон Тавенер, компоновао је дело „Посланица љубави“, а такође је користио Кијукову књигу и за монументално дело „Покров храма“ у трајању од седам сати.