Сваком иоле родољубивом Србину, јасно је да би се вожд Карађорђе, када би
се на волшебан начин појавио у нашем времену, несумњиво обрачунао са овом
издајничком кликом која му лажно и лицемерно исказује поштовање сваке године на
дан Сретења Господњег. Али Вожд, као и читава армија наших предака који су на
данашњи дан 1804. године покренули национални и социјални устанак против
азијатског окупатора, сигурно не би благонаклоно гледали ни на понашање већине
данашњих Срба, који остају мирни упркос толиким националним понижењима, а
поготово оних који су свесни тежине ситуације, а у сопственој пасивној млакости
не чине ништа. За излазак из постојећег неприродног и тмурног стања, неизоставно
су потребни управо нови Карађорђи, који ће нас пренути, сабрати и повести у
ослободилачку борбу. Али такве људе нам Бог неће дати без нашег залагања и труда
да их задобијемо и заслужимо. Они не могу бити изнедрени из народа какав су
данашњи Срби. Морамо се као народ пренути и вратити себи! Предуслов сваког
политичког ослобођења јесте претходно ослобођење себе самог из окова
конформизма, материјализма, националне неодговорности и уљуљканости у лажни мир
ове устајале духовне баре нашег времена. Ми који смо свесни таквих законитости,
наставићемо да се сабирамо и припремамо за одлучни бој који је пред нама.
Следићемо идеал великог Вожда и његов дух устанка, који је насушно потребан у
данашњем нејуначком времену!
