Велики
пост, као духовно пролеће и духовна припрема за празник Христовог
Васкрсења, јесте период који је намењен нашем духовном прочишћењу,
челичењу наше духовне снаге, јачању физичке издржљивости и развијања
духовних врлина.На стари словенски празник Масленице (масло - уље), наши преци славили су долазак сунчаног периода године, то јест испраћај зиме, у складу са соларним карактером старе вере у којој је сунце главни објекат поштовања у природи и симбол врховног бога. По христијанизацији Словена, уследио је процес изградње обичајно-народних словенских израза православне хришћанске вере, што се верно огледало у карактеру народног празновања. Наиме, пошто последњи дан пред православни Велики пост пада приближно у исто време када се празновала и стара Масленица, тај последњи мрсни дан је наследио назив Масленице, који се паралелно користи са називом Беле покладе (кладити - спустити, отпустити белу храну, која се једе у белој сиропусној недељи). И због тога што су наши преци од давнина навикли да празнују у том периоду године, и овај последњи мрсни дан, осим назива и обичаја, наследио је и празнични карактер из предхришћанског периода. Само што смисао више није дочек пролећа као годишњег доба, већ дочек духовног пролећа, као периода духовног прочишћења за хришћане. Повећана опуштеност за тај дан правдана је чињеницом да није на одмет мало истресања и пражњења пред период појачаног самоодрицања. Код Руса су се за овај празник до данас задржале палачинке (блины) као неизоставни део празничне закуске. Оне симболизују управо сунце, које је некада симболизовало старо божанство (Сварога), а у Православљу представља најаву духовног пролећа, односно духовног светлог преображаја личности и победу светлости (добра) над тамом (злом), која је код Руса оличена и у Светом равноапостолном кнезу Владимиру, чији је познати народни назив „Владимир - Сунце јарко“.
Велики пост, као духовно пролеће и духовна припрема за празник Христовог Васкрсења, јесте период који је намењен нашем духовном прочишћењу, челичењу наше духовне снаге, јачању физичке издржљивости и развијања духовних врлина. Одрицање од мрсне (укусне и јаке) хране и пића, који подстицајно делују на греховни потенцијал човека, има за циљ потпомагање духовне борбе хришћана и јачања њихове ревности ка испуњењу закона Божијег, не би ли задобили благодат Духа Светога и оснажили се у подвижничком успињању у борби за задобијање Царства Небеског. Наши преци који су на првом месту држали до Божијег закона, нису попут нас данас мењали главно за споредно. Они су знали да је телесни пост само помоћно средство за духовну борбу против невидљивих стрела којима нас обасипа Кнез овога света, и стога су превасходно држали до духовног поста, знајући да ни телесни пост нема користи ако није праћен духовним. Знали су, такође, и да су пост и молитва најбољи лекови и против општенародних недаћа, јер се овим добродетељима привлачи благодат Божија, која је неопходан предуслов за успешну борбу и против земаљских непријатеља наших светиња и нашег отачаства. И ми, њихови потомци, који смо свесни неопходности националне револуције, која ће као победно сунце развејати тмину данашњице, морамо имати на уму чињеницу да је подвижништво, као битан чинилац установе поста, управо наше победоносно оружје против канџи Система. Јер једино православно животно исповедништво даје одбрамбени имунитет против њих, и једино оно може бити ваљано покриће савременом србском политичком војинству у борби за национални и социјални препород, а против капиталистичке олигархије и плутократије као и њихове бездушне рекламаторске културе.
