У новембру 1953.
у пољском селу Dudy Puszczańskie догодио се последњи сукоб између националистичких
антикомунистичких герилаца и репресивног апарата комунистичког система. Комунисти
су опколили борце Националне Војничке Уније, који су након крваве и бројчано
неправедне борба радије изабрали смрт него да падну у непријатељске руке. Ово је
била једна од последњих националних герилских група које су се непрестано, од
септембра 1939. бориле против немачког, а затим и комунистичког окупатора.
Пољаци, као и Срби, изнад свега воле Слободу, због које је у подземљу основана
Национална Војна Организација, чији је циљ био независна и слободна Пољска. Ове
храбре пољске националисте нису плашиле крваве мере окупатора. Хиљаде младих
Пољака је узимало учешћа у герилским групама које су убрзано ницале широм
Пољске, да би се 1942. године ујединиле у Националну Војничку Унију (NSZ - Narodowe
Siły Zbrojne). Уз подршку слободарског народа, окупили су армију
од око 90 хиљада војника. Створили су невидљиву мрежу која је обухватала
интелигенцију, подземну администрацију, војничку обуку, преко 100 часописа,
сопствени систем помоћи угроженим породицама... Упркос бројчаној надмоћи
непријатеља, никада се нису предавали, дајући све за своју Пољску, таманећи
окупаторе и издајнике. Када је било јасно да ће Немачка изгубити рат, вођство NSZ је
знало да их чека окупација од стране бастиона светског комунизма - СССР, на челу са
крволоком Стаљином. Зато је већина бригада NSZ остала у
Пољској и наставила борбу против комунистичког окупатора. Антикомунистичком
пропагандом придобијали су народ за нове одлучне борбе, и герилском борбом
задавали тешке ударце совјетским зверима, истовремено ликвидирајући чланове
комунистичког апарата. Заузимали су градове и села, разбијали упоришта црвеног
окупатора и ослобађали из затвора своје другове и остале жртве црвеног терора.
Били су озлоглашени за нови поредак због патриотизма, своје вере у Бога и чежње
за слободом. Комунисти су били сурови према борцима NSZ, који су се до последњег, све до почетка педесетих
година XX века борили за своје идеале. Овим храбрим пољским националистичким
борцима био је посвећен протекли марш њихових достојних потомака, наших сабораца из братске нам организације „Пољски Аутономни Националисти“.
