„Добра жена је благослов Неба, најлепши дар мужу, његов анђео и извор безбројних блага: њен глас је за њега најслађа музика, њен осмех му обасјава дан, њен пољубац је чувар његове верности, њене руке су блазам за његово здравље и цео његов живот, њена вредноћа је залог његовог благостања, њена стидљивост је његов најбољи економ, њене усне његов најбољи саветник, њене груди најмекши јастук на којем се заборављају све бриге, а њене моливе његов адвокат пред Господом“ - Света мученица Царица Александра Ф. Романова Размишљајући о положају и улози данашње жене, запажа се све веће удаљавање жене од Бога, и њене првобитне улоге и константно страдање и пропадање на свим аспектима њене личности. Живећи у условима модерног света, жени се постављају, свакодневно, нове улоге и циљеви, које она и ако то можда не жели, мора да прати да би опстала у суровим условима капитализма. Ко је за то крив? Највише борци за женска права средином прошлог века. Женски феминистички покрет је женама нанео више зла и толику душевну деградацију да је питање да ли ће икад више било ко бити у стању да исправи. Можда када капитализам буде доживео свој врхунац и пропаст, буде евидентно колико је такав облик експлоатисања уназадио човека и од њега наравио робота. Желећи да на свим пољима буду једнаке мушкарцима, феминисткиње су женама одузеле и одузимају, између осталог, најважнију и најлепшу улогу од Бога дану, да буду брижне мајке и добре супруге. Можда ће некоме звучати назадно и несхватљиво, али улога брижне мајке и добре супруге није робовска, како то неки желе представити, већ је то суштина бивствовања на овоземаљском свету. Женама су испрани мозгови учењем да су саме себи довољне и да им нису потребни мушкарци да би биле задовољне у животу, тако да је све оно добро што свака жена носи у души и срцу претворено у демонско уништавање свих осећаја и материнског инстикта и прожето греховним задовољавањем суштински материјалног и ничега више. Једини „лек“ и одговор на сваки покушај одбацивања основне женске улоге је ПРАВОСЛАВЉЕ. Вера у Христа и живот у Христу је најважније надахнуће за опстанак и продужавање првобитне женске улоге и гајење и усавршавање женствености. Ништа лепше не може утешити жену и пружити јој утеху и снагу за борбу као молитва и наша вера! Молитвом она улепшава своју душу, оплемењује своје врлине и увећава своју љубав према Богу, мужу, деци, свету, животу, творевини, она је њено надахнуће и највећа љубав! Таквим животом она улепшава и свог човека, пружајући му сталну утеху и надахнуће. Њене речи тада за њега буду најлепша песма, њена љубав према деци као најлепши врх планине обасјан сунцем а њено лице одраз њеног срца! Њене очи су одраз њене душе а њене руке милост и најлепши дар њеном мужу!
Међутим, она је данас изложена сталним искушењима и нападима који покушавају да јој одузму и униште њену љубав, почев од телевизије, средине, осуде.. Таквих напада се треба клонити, игнорисати и утеху пронаћи у телу Цркве, Христу, Богу нашем! Развијајући и усавршавајући љубав према Богу Творцу, жена је у стању да ту љубав, преко Христа пренесе и на своје миле и ближње. То савршенство се може постићи само чистим срцем и станом молитвом, богопоштовањем и вером. Треба веровати срцем, и блажене су и срећне оне које током живота достигну такво савршенство, да свака реч коју изговоре буде прожета љубављу Христовом. Таква жена је благослов Неба и највећи дар, највеће њено царство је у њој самој јер Бога воли срцем, јер децу учи да развијају љубав према Христу, да живе у покајању јер ће само тако остати имуни на нечастивог који је овладао светом. Свом мужу је жена највећи саветник и надахнуће у овом животу. Она треба да живи и дела тако, да ће и након овог живота, свог драгог волети и на оном свету и тада их ништа не може раставити јер ће живети живот вечни. А да би то постигли, морају цео свој живот живети љубављу према Богу и ближњима. То је оно савршенство које данашњи, модеран свет не жели да разуме. Љубав према Богу, ближњем, светиња породице и живота. Верујем да ће након овог периода назадовања, доћи период благостања и вере. Човек ће опстати, зато ми сами морамо учинити помак на путу свог спасења и удахнути поново веру у срца, да би наши потомци имали основу на којој ће градити свој овоземаљски пут. Иако је православна жена мала оаза у огромној пустињи званој модеран свет, светлост у сред таме, та мала оаза и светлост је довољна да својом љубављу и примером покаже да је једино љубав према Богу основа и снага за свако надахнуће, наду, милосрђе и савршенство у породичном животу.
С.Д
