Маске су
коначно пале! И боље је тако! Сва она тужна и наводно забринута лица показала
су сву своју лицемерност и лошу глуму. Драма на северу је комплетирана. Имамо
сценарио (написан у Бриселу), режију (у Београду), главне улоге (Кфор, Еулекс),
хероје (српски народ на северу) и само је још недостајао „негативац“. Покушао
је Борко да ту улогу одигра, али је одмах било јасно да је неук и недорастао тако
јакој улози, мада је све чинио да је добије. Остао је само један мали статиста,
који осим цинизма понизности према режисерима ништа није поседовао. А онда,
(не)очекивано, појави се и тај и позва Србе да ради срећне будућности Србије у
ЕУ (која ће се вероватно распасти пре него ли Србија након предстојећих избора
формира нову владу) треба да напусте барикаде, односно прихвате институције
независног Косова на северу (иако на тај начин директно крши не само важећу
скупштинску резолуцију, већ и Устав државе Србије).
Храбро! Ја,
који себе сматрам релативно храбрим, то никада не бих смео да учиним! Бојао бих
се, не реакције мученика који треба да добровољно постану „донатори својих
органа“ злочинцима да би платили карту за ЕУ Србији, већ бих се плашио Бога и
косовског проклетства издаје. Када је год српски народ био надомак останка у
својој држави, као по правилу, нашао би се неки домаћи еуропејац који би се
просто отимао (као у крчми) да цех буде плаћен са „његовог рачуна“
(територије).
Кажу нам да
су преговори ти који ће помоћи нама на Космету да се супротставимо независном
Косову. Бацимо поглед на резултате досадашњих преговора. Шта су ново Срби
добили од свих ових „тачака дневног реда“ – ништа! Шта су Албанци добили од
ових преговора – све! Добили су Албанци наметање Србима албанских докумената,
личних карата (које морају имати да би добили албанске таблице); могућност
путовања албанским таблицама целом Србијом, копије матичних и књига катастра;
царински печат на којем је остао само назив „Косово“; албанског цариника; па и
учешће Косова у међународним институцијама, за које Томас Флајнер рече да ће,
ако Србија и на то пристане, значити да је на најдиректнији начин признала
независно Косово. Па шта онда ми то можемо очекивати, шта да добијемо? Можда то
да ће Београд инсистирати (пошто нас, као и Србе јужно од Ибра, преда
злочиначкој творевини независном Косову) да се за сваки орган нас и наших
најближих, којим ће се у монструм-држави трговати, мора адекватно платити?!
Нећемо вам дозволити да умирите савест и пребаците Лазареву клетву са вашег на
наша покољења.
Зато, само
напред, удри, „званична“ Србијо. Братску издају су на плећима својим осетили и
Република Српска
Крајина и Република Српска. Први су
пали, други нису. А ми, ми који смо више на небу него на земљи, распети,
„чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века“. Али до тада ћемо учинити све да
своју Србију на светој земљи одбранимо од оних који би да нас уче како нисмо
Срби, већ Косовари, како нам царски родослов не потиче од Стефана Немање, већ
од Сулејмана Ниманија, како су нам цркве и манастири бивше џамије, који би нам
децу мобилисали да ратују против браће из „суседне“ Србије.
Небојша Јовић
Аутор је
председник СНВ за Косовску Митровицу
