уторак, 26. јул 2011.
понедељак, 25. јул 2011.
Шиптари напали административне прелазе!
Косовска Митровица - Специјална јединица шиптарских терориста „Росе“ заузела је вечерас административни прелаз Брњак на северу Косова и Метохије, док су их локални Срби спречили да преузму и оближњи пункт Јариње.
Извор агенције Бета у Министарству за Косово и Метохију рекао је да су грађани блокирали путеве у Лепосавићу, селу Рударе и Зубином Потоку. Извештач агенције Бета са севера Косова је јавио да су у току преговори локалних Срба и представника шиптарских терориста и да је ситуација напета.
РТК је пренела вечерас да је шиптарска полиција почела акцију преузимања административних прелаза са Србијом, по наређењу Хашима Тачија. Начелник косовскомитровачког оркуга Раденко Недељковић је рекао агенцији Бета да је шиптарска полиција вечерас преузела административни прелаз Брњак.
субота, 23. јул 2011.
ЗНАМЕН ОКУПАТОРА
Комунистичког окупатора на србском тлу, наследила је окупаторска чизма НАТО пакта, Европске уније и њихових домаћих слугу. Сви ми који желимо слободну Србију не можемо да се миримо са окупаторима нити да њихове датуме прихватамо за своје празнике.
У последње време све се више поставља питање да ли је и данас у Србији потребно разговарати о Другом светском рату. Од 1941. прошло је шездесет година. Могло би се рећи да се о рату, његовим узроцима, току и последицама мање више све зна. Међутим, наслеђе нерешених питања везаних за Други светски рат и грађански рат у Србији и дан данас коче србско саморазумевање. Авети комунистичке прошлости ни данас не дају мира Србији. Потомци црвених политичких комесара, преобучени у тунике демократије, либерализма и људских права, одричу Србији право на истину о њеној болној прошлости. Може ли Србија постојати као држава верна самој себи ако не зна своју прошлост или ако се темељи на историјским лажима и фалсификатима?
Заправо, не ради се само о рату као историјском периоду, ради се о темељном питању србског саморазумевања, србског односа према својој прошлости и будућности. Ради се, у крајњој линији, о томе шта то значи бити Србин. Педесет година комунизам је уништавао србску душу тако што нам је одузимао историју. Како нам је одузимао историју тако нас је чупао из корена и претварао у људе без памћења, без прошлости и без самосвести. Данас то исто раде разни другосрбијанци, јуришници којекаквих невладиних организација, демократе, „реформисани“ социлалисти, комунисти, самопрокламовани антифашисти и сви они који сањају црвену петокраку звезду. Цела та клика тражи да се 7. јули прогласи државним празником, што није ништа друго него повратак у титоистичке шаблоне.
Што се нас тиче – нема расправе! Србија најзад мора открити своје истинско лице и престати да се скрива! За нас 7. јули није празник. За нас бољшевичке убице нису ослободиоци. Црвени празници, њихови датуми, њихове светиње и њихово наслеђе нас не обавезују. Нас не занима њихов дан устанка, као ни сви остали њихови митови. Видели смо их на делу. И њих и њихова Пасја гробља, Голе отоке, стрељане родољубе, тамнице у којима су чамили најбољи синови србског народа. Све је то наслеђе њиховог 27. марта и њиховог 7. јула.
Комунизам је у Србији довољно дуго сејао смрт – како духовну тако и физичку. Међутим, онима који данас чезну за рехабилитацијом комунистичких злочинаца још увек није доста смрти и разарања. Титоисти и данас прижељкују србску крв, као што прижељкују и стрељачке водове и мрачне ћелије за србске патриоте. Па ипак, када се већ покреће питање Другог светског рата, треба рећи и то да је немачку окупацију заменила комунистичка окупација, још тежа и још страшнија од немачке. Ту комунистичку окупацију данас је заменила окупаторска чизма НАТО пакта, Европске уније и њихових домаћих слугу. Сви ми који желимо слободну Србију не можемо да се миримо са окупаторима нити да њихове датуме прихватамо за своје празнике, као што за своје главаре не можемо да признајемо агенте СССР-а, Лондона или Брисела. У том смислу став Србске Акције је јасан. Ми се јасно и гласно противимо тренду бољшевизације Србије!
Можемо ствари да поставимо и на другачији начин: као што је борба против бољшевизма у трагичним данима 1941-1945. представљала борбу за биолошки и духовни опстанак србског бића, онда је борба против комунистичког отрова исто толико потребна и данас! Истини за вољу, данас је можда и потребнија! Без обзира на све, Србска Акција прихвата ту борбу против бољшевизма, чак и ако та борба значи конфронтирање са министрима данашње србске назови владе, бриселским комесарима, „антифашистима“, другосрбијанцима или било ким другим. Та борба за нас је духовно питање. Она је питање србског идентитета. Бољшевизам у свим његовим облицима, као што су мондијализам, интернационализам, лажно европејство... мора нестати из Србије! По том питању не сме бити никаквог компромиса.
Комунистичка борба за власт коју је покренула Коминтерна и којом је командовао Стаљин није била борба за ослобођење Србије. Због себе, због своје прошлости и своје будућности морамо разагнати све непријатељске лажи и обмане. Србски народ никада није био бољшевик. Он то није ни данас. Уједињени под заставом Србске Акције, покажимо свим непријатељима да Срби никада неће постати бољшевици и одроди.
Заправо, не ради се само о рату као историјском периоду, ради се о темељном питању србског саморазумевања, србског односа према својој прошлости и будућности. Ради се, у крајњој линији, о томе шта то значи бити Србин. Педесет година комунизам је уништавао србску душу тако што нам је одузимао историју. Како нам је одузимао историју тако нас је чупао из корена и претварао у људе без памћења, без прошлости и без самосвести. Данас то исто раде разни другосрбијанци, јуришници којекаквих невладиних организација, демократе, „реформисани“ социлалисти, комунисти, самопрокламовани антифашисти и сви они који сањају црвену петокраку звезду. Цела та клика тражи да се 7. јули прогласи државним празником, што није ништа друго него повратак у титоистичке шаблоне.
Што се нас тиче – нема расправе! Србија најзад мора открити своје истинско лице и престати да се скрива! За нас 7. јули није празник. За нас бољшевичке убице нису ослободиоци. Црвени празници, њихови датуми, њихове светиње и њихово наслеђе нас не обавезују. Нас не занима њихов дан устанка, као ни сви остали њихови митови. Видели смо их на делу. И њих и њихова Пасја гробља, Голе отоке, стрељане родољубе, тамнице у којима су чамили најбољи синови србског народа. Све је то наслеђе њиховог 27. марта и њиховог 7. јула.
Комунизам је у Србији довољно дуго сејао смрт – како духовну тако и физичку. Међутим, онима који данас чезну за рехабилитацијом комунистичких злочинаца још увек није доста смрти и разарања. Титоисти и данас прижељкују србску крв, као што прижељкују и стрељачке водове и мрачне ћелије за србске патриоте. Па ипак, када се већ покреће питање Другог светског рата, треба рећи и то да је немачку окупацију заменила комунистичка окупација, још тежа и још страшнија од немачке. Ту комунистичку окупацију данас је заменила окупаторска чизма НАТО пакта, Европске уније и њихових домаћих слугу. Сви ми који желимо слободну Србију не можемо да се миримо са окупаторима нити да њихове датуме прихватамо за своје празнике, као што за своје главаре не можемо да признајемо агенте СССР-а, Лондона или Брисела. У том смислу став Србске Акције је јасан. Ми се јасно и гласно противимо тренду бољшевизације Србије!
Можемо ствари да поставимо и на другачији начин: као што је борба против бољшевизма у трагичним данима 1941-1945. представљала борбу за биолошки и духовни опстанак србског бића, онда је борба против комунистичког отрова исто толико потребна и данас! Истини за вољу, данас је можда и потребнија! Без обзира на све, Србска Акција прихвата ту борбу против бољшевизма, чак и ако та борба значи конфронтирање са министрима данашње србске назови владе, бриселским комесарима, „антифашистима“, другосрбијанцима или било ким другим. Та борба за нас је духовно питање. Она је питање србског идентитета. Бољшевизам у свим његовим облицима, као што су мондијализам, интернационализам, лажно европејство... мора нестати из Србије! По том питању не сме бити никаквог компромиса.
Комунистичка борба за власт коју је покренула Коминтерна и којом је командовао Стаљин није била борба за ослобођење Србије. Због себе, због своје прошлости и своје будућности морамо разагнати све непријатељске лажи и обмане. Србски народ никада није био бољшевик. Он то није ни данас. Уједињени под заставом Србске Акције, покажимо свим непријатељима да Срби никада неће постати бољшевици и одроди.
петак, 22. јул 2011.
Ултиматум Србији да прода своје ресурсе воде!
У фебруару 2005. године компанија „Coca-Cola“ купила је по цени од 21,5 милиона евра фабрику „Власинка“ која производи минералну воду „Роса“. За 26,5 милиона евра „Београдску индустрију пива“, која експлоатише и флашира минералну воду, купили су у јулу 2007. године литванска фирма „Alita“ и шведска фирма „United Nordic Baverages“. У септембру 2008. године, за 4 милиона евра, држава је продала предузеће „Нова Слога“ из Трстеника, које производи „Мивелу“, једну од најквалитетнијих домаћих вода. Купац „Мивеле“ је београдски „Фриком“, чији је заправо власник „Агрокор“ хрватског тајкуна Ивице Тодорића. ... Цео текст
уторак, 19. јул 2011.
НЕЈУНАЧКОМ ВРЕМЕНУ УПРКОС!
- Седео сам у аутобусу са другом када је једна путница изненада вриснула - започиње своју причу Милорад Лолић.
- Двојица младића ромске националности, на станици на Аутокоманди, напала су је у гужви, с леђа и грубо јој са врата откинули златан ланац. Онда су изашли из возила и дали се у бег.
Међутим, за њима су потрчали Лолић, његов пријатељ Иван Марковић и још неколико путника из "31"...
субота, 16. јул 2011.
ПОСЛЕДЊА ЗАПОВЕСТ КОМАНДАНТА МУШИЦКОГ
Jунаци,
Jа идем на пут у небеску Србиjу, тамо где се већ налазе наjбољи наши другови да се њима ставим на чело jер тамо и спадам. Ви наставите започето дело и будите свима и свакоме пример како се живи и умире за Истину, Краља, Народ и Отаџбину.
Другови,
истраjте до краjа у светоj борби за Истину и вазда имаjте на уму, да вас ваши другови и ваш командант посматраjу и у борби и раду прате и да су стално са вама.
Jа идем на пут у небеску Србиjу, тамо где се већ налазе наjбољи наши другови да се њима ставим на чело jер тамо и спадам. Ви наставите започето дело и будите свима и свакоме пример како се живи и умире за Истину, Краља, Народ и Отаџбину.
Другови,
истраjте до краjа у светоj борби за Истину и вазда имаjте на уму, да вас ваши другови и ваш командант посматраjу и у борби и раду прате и да су стално са вама.
Командант,
ђенерал Коста Мушицки
8. јануара 1946.
МРТАВ НИСИ ДРУЖЕ МИЛИ!
Прво што се од вас тражи, то jе да љубави за страдалнички србски народ имате, да земљу своjу и народ своj волите пре свега и изнад свега. Та љубав треба да буде извор и утока свих ваших нада и жеља, мисли и осећања; jедном речjу, сав ваш живот и цео рад мора бити искључиво за добро србског народа, никако мимо њега, наjмање против њега. Том љубављу морате испунити срце своjе до те мере да у њему не остане ниjедан кутак у коме би се могла мржња заврежити, jер мржња, ма према коме, залива очи крвљу, те човек онда истину не може сагледати. Таква љубав биће увек непресушни извор нових снага са коjима ћете и наjтеже напоре лако поднети.
Ђенерал Коста Мушицки
Тамо где падне крв јунака увек изничу најлепши цветови... Црвени, плави, бели... И та крв постаје семе нових јунака и витезова. Изникао из тог семена, ђенерал Константин Мушицки другачији и није могао постати него баш такав један јунак и мученик. Ове године, 17. јула навршава се 65 година од смрти ђенерала Мушицког, стрељаног од стране бољшевичког олоша који је једино свезаном ђенералу-јунаку могао да суди.
Коста је рођен 7. априла 1897. године у Славонском Броду. Са 17 година насилно је мобилисан у војску аустроугарске монархије, али ће првом приликом прећи у редове оних којима је и припадао по духу и крви. За показану храброст у Првом светском рату, одликован је Карађорђевом звездом, а након рата постаје ађутант краља Александра, престолонаследника Петра и краљице Марије. Чин пуковника задобио је 1937. године. Почетком Априлског рата учествовао је у борбама у околини свог родног града, а након слома бива ухапшен од стране усташа. Успеће да се спасе и прелази у Београд где се повезује са још једним јунаком, пуковником Милошем Масаловићем и Димитријем Љотићем. У тешком времену за србски народ, када на његово чело стаје Милан Недић, Мушицки постаје 15. септембра 1941. године командант Србског Добровољачког Корпуса. Под његовом командом, омладинци покрета Збор успешно су, само два дана од формирања, у потпуности разбили и у бег натерали цео космајски партизански одред и тако започели борбу против комунистичке опасности која се надвила не само над нашом Отаџбином, већ и над читавом Европом. Све до хапшења ђенерала Мушицког од стране енглеских марионета у бољшевичким рукама, Србски добровољци успешно су извршавали све борбене задатке, у којима су многи оставили своје младе животе које никада нису жалили.
Ни јуначки ђенерал Коста Мушицки на суђењу, пред помахниталом руљом, није био другачији од својих младих бораца. Чврст, несаломив, храбар, знао је шта га чека и није се плашио. На смрт је гледао као на приближавање часа када ће као отац загрлити своје мртве другове, Србске добровољце, свога Учитеља, и да ће их тако увести у Небеску Србију, пред честитога Кнеза Лазара. Зато се и у последњем тренутку, пред упереним цевима црвених изрода, није поколебао.
Данас у нама одзвањају његове последње речи помешане са плотуном пушака – „ЖИВЕЛА СРБИЈА!“ И ми их радо понављамо у свим тешким часовима борбе нашег Покрета, борбе коју смо повели и која се може завршити једино Победом!
Мртав ниси, друже мили!
Слава ђенералу Кости Мушицком!
Живела Србија!
М.Л.
петак, 15. јул 2011.
ЗВУЦИ ФРАНЦУСКОГ ОТПОРА!
Представљамо вам млади француски националистички бенд FTP (Francs Tireurs Patriotes) који већ годинама надахњују француске националисте својим песмама и наступима. Чланови бенда су активисти покрета Renouveau Francais и велики пријатељи србског народа и нашег Покрета, што су и показали приликом нашег прошлогодишњег сусрета у Београду. Желимо им успех у даљем раду, а потрудићемо се да у ближој будућности организујемо њихову свирку у неком од србских градова.
четвртак, 14. јул 2011.
70 ГОДИНА ПЛАВЕ ДИВИЗИЈЕ
У суботу 16. јула, наши другови из Alianza Nacional одржаће конференцију поводом 70 година од оснивања славне Плаве дивизије, која се са осталим европским добровољцима борила за Европу Нација, а против куге капитализма и комунизма. Многи од официра, припадника дивизије, били су прекаљени националистички борци, чија је храброст показана у грађанском рату против безбожних левичарских бандита, а исто тако листом су се добровољно прикључивали и млади шпански Фалангисти. Због својих жртава и ратних заслуга, од Источног фронта до Пиринеја, војници и официри Плаве дивизије одликовани су са два Витешка крста (један са храстовим лишћем), два Златна крста, 138 Гвоздених крстова I класе, 2.359 Гвоздених крстова II класе и 2.216 Крстова за ратне заслуге са мачевима. Поводом ове значајне годишњице биће приказан документарни филм “La División Azul”, а присутнима ће се обратити један од преживелих припадника ове шпанске националне елите, који ће евоцирати успомене из једне од најславнијих епизода новије шпанске историје. Вечна слава палим херојима!
Пријавите се на:
Постови (Atom)
