У првој
половини новембра, одржана су два значајна и већ традиционална политичка скупа –
Руски марш у Москви и Марш независности у Варшави. На хиљаде
националиста (претежно младих) два словенска народа, исказало је 4. и 11. новембра
свој бунт против владајуће антинационалне деструкције.
Овакви
скупови, који из године у годину окупљају све више људи, показују да
национал-револуционарни идеал борбе за слободу и социјалну правду у све већој мери прожима наше заједничко европско
тло, које се већ одавно налази под окупаторском јудео-америчком чизмом.
Око 12 хиљада Московљана марширало је са циљем скретања пажње на проблем илегалне имиграције и агресеивне исламизације. Антирежимским покличима и транспарентима, указивано је на чињеницу да у органима власти руске државе неруски елемент и даље игра битну улогу.
Иако је марш у Варшави
прекинут услед провокације и полицијског насиља, успех пољских националиста је потпун,
о чему сведочи велика бројност учесника марша, која је вишеструко надмашила
број левичарских провокатора са контрамитинга одржаног у исто време.