Савиндан 2012. остаће запамћен као дан величанственог тријумфа србског спорта. Неко ће сигурно рећи како спорт представља небитно замајавање у односу на сурове животне тешкоће данашњице, и да као такав има штетну улогу скретања пажње са битнијих тема у друштву. Међутим, узрок свеукупне кризе наше нације има превасходно духовни корен и стога као лек нам је потребно и одушевљење у циљу снажења животне радости и обнове националног самопоштовања. Дакле, као народу, насушно су нам потребне победе, па макар и у спорту. Јер управо такви невероватни успеси на европском и светском нивоу у разним популарним спортовима указују нам да вредимо као народ и да актуелно болесно политичко стање нације није наше природно стање.
Србска спортска надмоћ сведочи и да, иако релативно мали по броју, Срби јесу квалитетан сој, који плени снагом, лепотом, брзином и памећу, сој најбољи у окружењу и један од најбољих у Европи и свету. Ту истину наш народ осећа управо у оваквим тренуцима, те се поносно радује великим успесима. С правом, највише се радује победама над суседном геноцидном државом, која је на таласу србофобије Ватикана, НАТО и ЕУ окупирала Републику Србску Крајину, протеравши и побивши крајишке Србе по рецепту геноцидне традиције Јасеновца и осталих стратишта.
Наше учестале спортске победе над злочиначком хрватском државом, саме по себи неће нам ослободити Крајину, али оне јесу огледало реалне надмоћи србског народа над искомлексираним усташким накотом. Нека та чињеница натера усташке злотворе да се замисле шта ће се десити када више не буде НАТО пакта и распадајуће ЕУ да их штите од праведног србског гнева, који ће је једнога дана васкрснути, ударити као гром и у ослободилачком и национал-револуционарном налету одјекнути широм србских земаља, од србске Маћедоније до книнске Крајине!
Слава Србији! Живела србска надмоћ!
Србска спортска надмоћ сведочи и да, иако релативно мали по броју, Срби јесу квалитетан сој, који плени снагом, лепотом, брзином и памећу, сој најбољи у окружењу и један од најбољих у Европи и свету. Ту истину наш народ осећа управо у оваквим тренуцима, те се поносно радује великим успесима. С правом, највише се радује победама над суседном геноцидном државом, која је на таласу србофобије Ватикана, НАТО и ЕУ окупирала Републику Србску Крајину, протеравши и побивши крајишке Србе по рецепту геноцидне традиције Јасеновца и осталих стратишта.
Наше учестале спортске победе над злочиначком хрватском државом, саме по себи неће нам ослободити Крајину, али оне јесу огледало реалне надмоћи србског народа над искомлексираним усташким накотом. Нека та чињеница натера усташке злотворе да се замисле шта ће се десити када више не буде НАТО пакта и распадајуће ЕУ да их штите од праведног србског гнева, који ће је једнога дана васкрснути, ударити као гром и у ослободилачком и национал-револуционарном налету одјекнути широм србских земаља, од србске Маћедоније до книнске Крајине!
Слава Србији! Живела србска надмоћ!
