Као Брозовим комунистима некада, тако је и данас актуелним србофобима јасно да је утемељење србске националне идеје управо наслеђе Светог Саве и његовог бесмртног дела. Како би помирили популизам и сопствену идеолошку наказност, културолошки жреци актуелне псеудоелите у Србији, упорно настоје да светосавски идеал разводне и криво га представе, када већ не могу да га сасвим истисну из душе србског народа. А не могу, јер Свети Сава је србски архетип, србско национално и националистичко оваплоћење. „Вучји светац, вучјег народа“, богоугодни Србин који, живећи вечно, заступа свој род пред престолом Творца. Он је усмеритељ србске културе и утемељивач народне цркве.
Србска Акција, као организација са светосавским идеолошким упориштем, непомирљиви је противник секуларизацији и маргинализацији Савиндана, као и свим покушајима кривотворења Савиног лика и дела, а нарочито настојањима антисрбског режима да лик и дело Светог Саве укалупи у сопствене антинационалне политичке форме.
Као супротност наведеном стоји само Савино дело, као и мноштво подвига, беседа и списа србских великана инспирисаних Светосављем. На крају, стоји и сам србски народ, који је више пута васкрсавао из мртвих, побеђивао зло у себи и другима, носећи Савин лик у срцу и души.
Овом приликом, цитираћемо мисао једног од најдоследнијих светосаваца из протеклог века, Димитрија Љотића, који је у тмурним временима Другог светског рата, указивао измученом и много пута обманутом србском народу да је одступништво од Христа и Светог Саве кључни узрок свакој народној недаћи. А светосавски идеал, као Хришћанство србског стила и искуства, подразумева дивну симбиозу и прожимање хришћанског духа и србског идентитета. У духу те истине, Љотић је беседио:
„Славан је Свети Сава у народу, зато што је потпуно у животу испунио свој дуг према нацији, учио се према закону бића србског народа. Иако нема књиге о закону бића нашег народа, његов лик оваплоћује, отеловљава тај закон у потпуности.
Свети Сава је с једне стране био националиста, с друге православац. У повељи манастиру Хиландару, која је дело његових руку, у једном од најстаријих наших споменика стоји: «У почетку створи Бог небо и земљу и народе разне на њој и сваком народу даде устав по природи његовој». Ако говоримо о национализму као облику живота тела и крви, онда су то речи Светог Саве који је први формулисао закон национализма.
Узмимо историју и своју и општу. Често се не износи истина, него је фалсификована. Једна од неистина јесте да је француска револуција донела национализам. Ево писменог документа да је Свети Сава 1197. године писао основни закон национализма. Није дакле француска револуција донела закон национализма, него је он био везан за бића и појам сваке нације и когод је улазио у основе нити бића свога народа, налазио је прави смисао национализма.
Свети Сава је био хришћанин и православац. Национализам и Хришћнство су учинили од плодоносног живота Светог Саве оно што га је направило изузетним, изузетном појавом. Он је везао не само закон тела и крви – национализам – већ и закон живота духа – Хришћанство – и интезивно и свестрано и једно и друго до краја проживео. Ако проучавамо његов живот, онда видимо да је био националиста у најдубљем а с друге стране хришћанин у најузвишенијем смислу тих речи.“
Тако је беседио „политичар са крстом“, како је Димитрија Љотића назвао Свети Николај Србски, највећи Србин после Светог Саве – по речима Светог Јустина Ћелијског, још једног дива светосавског духовног идеала. Постојање у роду србском таквих људи, сведочи да нам Бог и даље даје светионике Истине, да нам даје снагу и да се сходно томе вреди борити. Послушајмо учитеље Србске идеје, следимо њихов пут и презримо беспућа антисрбских манипулатора!
Нека би дао Бог, молитвама Светог оца нашег Саве, да народ србски устане, покаје се, усправи и поново засија старим сјајем, ослободи своје отачаство и устроји га по светосавској мери!
