(онима који изгарају у Подвигу и Борби)За кога чуваш стражу ноћас, друже,
док ветар хладни завија и реже?
За оне што те презиру и руже,
да л’ те иста братска љубав веже?
Зар они који у собама топлим,
уз женске скуте играју се рата,
заслужише да их и грудима голим
заштитиш као рођенога брата?
Њихова лица, безбрижна и ведра,
у црном мраку нехајно се кезе,
док твога друга у земљина недра
спуштају ноћас, где најбољи леже.
И за њих борбу повео си ову,
јер они нису мера раста твога.
Јер тебе Преци мученици зову,
у војску нашег Кнеза честитога.
И није хладно, зар не, мили роде?
То није ветар што по сву ноћ дува.
Олуја то је, буђење слободе!
На стражу, друже! Нека те Бог чува!
